24-01-2014, 11:34 AM
Повратак политици немањићке Србије
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати.
Нема никаквог основа за оптимизам у Србији на крају 2013. године.
Процеси подривања политичког и економског суверенитета земље не само да су настављени, него су још и продубљени. Нови министар финансија Лазар Крстић, заједно са другима, треба очигледно да доврши процес распродаје државне имовине, односно да омогући њену својинску трансформацију…
Изменама стечајног закона, којима се поступак продаје убрзава, треба да помогне тај процес. Министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић недавно је изјавио „да је за наредну годину зацртан агресиван програм“, додавши да ће изменама закона о јавним предузећима директори јавних предузећа морати да испуњавају годишње планове, и, ако у томе не успеју, „мораће да потраже други посао“.
Упитан шта значи постављање државних предузећа на здраве основе, Радуловић је рекао да је циљ да се она приватизују. Повлачење државе из власништва предвиђа и нови Закон о информисању. Циљ ових мера, које се креирају у Вашингтону и Бриселу а које спроводи постојећа власт, јесте да се фундаментално ослаби држава Србија.
Држава која нема власничку контролу над инфраструктурним, енергетским и саобраћајним сектором и која нема медије у којима може јасно да формулише и изрази своју политику ‒ практично нема више инструмената за владање и претвара се у једну немоћну, парализовану организацију, која је у потпуном вазалном положају и зависности од спољног фактора, и која своје грађане не може нити да заштити нити да им економски и социјално помогне.
Странцима у рушењу наше државе помаже један велики и лаковерни део јавности, који је жртва социјалне демагогије медија, који обичном човеку сугеришу да за његов тешки и економски положај нису криви они који су увели санкције и бомбардовали земљу, продали будзашто фабрике странцима, већ његов суграђанин Србин, који ради као шалтерски службеник у некој државној институцији. У пракси се спроводи најцрњи неолиберализам, а код народа се подстиче комунистички егалитаризам.
Фундаментални проблем српске економије није криминал – мада је крађа веома штетна и узела је огроман замах, те у том смислу треба подржати борбу против корупције и криминала коју води потпредседник Александар Вучић – већ непостојање индустријске и сваке друге производње. Србима је после 5. октобра 2000. у основи онемогућено да имају своју производњу, да буду власници великих фабрика. Власници великих фабрика у Србији могу да буду само странци ‒ зато се стално говори о страним инвестицијама.
Али пошто има још прљавих послова да се одради на Балкану, Србима треба дати неке економске мрвице и продужити илузију да ће земља уласком у ЕУ доћи до толико жељеног и чеканог економског просперитета. Један део тог прљавог посла је већ одрађен – саучествовањем Срба на албанским изборима на Косову и Метохији и преносом надлежности на Приштину.
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати. Како другачије објаснити то изненадно „традиционално пријатељство“ између Србије и Емирата и жељу да се инвестира у нашу земљу! Емирати су међу првима под „сугестијом“ Вашингтона признали „независно Косово“ и финансијски помогли Приштину. По налогу Американаца, сада, исто тако помажу Београд.
Ово је само један од примера успешног функционисања велике светске коалиције, која је састављена од Америке и сунитског ислама. Глобална управљачка елита, која је етаблирана у америчкој администрацији али и у администрацији других западних држава, међународним организацијама и корпорацијама, одлучила је да подржи ислам као светску религију.
Сунитски ислам располаже демографском снагом, силом која, по потреби, може бити брутална, има довољно радикалних исламистичких групација које могу и физички да елиминишу противника, и да за Американце дестабилизују и промене неки противнички режим у свету. Толико већ има доказа о сарадњи америчких служби и Ал Каиде…
Главна мета и једних и других је иста ‒ хришћани. У Сирији их исламисти физички убијају, а глобалисти их на Западу убијају духовно. Због тога Русија поново постаје заштитник хришћана, али не само као некад, православних хришћана у Турској царевини, већ свих хришћана света. У суштини, ово је духовни рат који се води против Бога, Христа, Истине. Ми смо као хришћани дужни да станемо у одбрану Божијег поретка и Божијег плана о свету и нама, који нови лажни антропотворци кроз еугенику, ГМО, промоцију хомосексуализма покушавају да кривотворе и покваре.
Због свега реченог, једино решење за Србију је повратак политици Немањићке Србије. Наши Свети владари из династије Немањића су примарно имали небеске циљеве, а Бог им је онда као својим добрим сарадницима испуњавао и све земаљске циљеве, јер су се они држали речи из Јеванђеља: „Иштите најпре царство небеско, а све остало ће вам се придодати“.
Европа је за нас тада била периферија у правном, економском, духовном и сваком смислу. Стога се определимо пре свега за савезништво у вертикали – са Богом ‒ јер ће Бог, ако му се искрено обратимо и покајемо, ако су нам циљеви часни а средства примерена томе, помоћи да изађемо из великих државних, националних и личних проблема. Бог ће нам, световно речено, помоћи да компензујемо све наше људске слабости и ограничења, јер се „Божија сила у немоћи нашој пројављује“.
Стожер српског духовног и народног живота, српске политике и геополитике треба да буде Свети Сава и светосавље као духовна, национална и државна идеологија јер, као што рече Свети владика Николај Велимировић, „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води“.
Слободан Ерић / Геополитика
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати.
Нема никаквог основа за оптимизам у Србији на крају 2013. године.
Процеси подривања политичког и економског суверенитета земље не само да су настављени, него су још и продубљени. Нови министар финансија Лазар Крстић, заједно са другима, треба очигледно да доврши процес распродаје државне имовине, односно да омогући њену својинску трансформацију…
Изменама стечајног закона, којима се поступак продаје убрзава, треба да помогне тај процес. Министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић недавно је изјавио „да је за наредну годину зацртан агресиван програм“, додавши да ће изменама закона о јавним предузећима директори јавних предузећа морати да испуњавају годишње планове, и, ако у томе не успеју, „мораће да потраже други посао“.
Упитан шта значи постављање државних предузећа на здраве основе, Радуловић је рекао да је циљ да се она приватизују. Повлачење државе из власништва предвиђа и нови Закон о информисању. Циљ ових мера, које се креирају у Вашингтону и Бриселу а које спроводи постојећа власт, јесте да се фундаментално ослаби држава Србија.
Држава која нема власничку контролу над инфраструктурним, енергетским и саобраћајним сектором и која нема медије у којима може јасно да формулише и изрази своју политику ‒ практично нема више инструмената за владање и претвара се у једну немоћну, парализовану организацију, која је у потпуном вазалном положају и зависности од спољног фактора, и која своје грађане не може нити да заштити нити да им економски и социјално помогне.
Странцима у рушењу наше државе помаже један велики и лаковерни део јавности, који је жртва социјалне демагогије медија, који обичном човеку сугеришу да за његов тешки и економски положај нису криви они који су увели санкције и бомбардовали земљу, продали будзашто фабрике странцима, већ његов суграђанин Србин, који ради као шалтерски службеник у некој државној институцији. У пракси се спроводи најцрњи неолиберализам, а код народа се подстиче комунистички егалитаризам.
Фундаментални проблем српске економије није криминал – мада је крађа веома штетна и узела је огроман замах, те у том смислу треба подржати борбу против корупције и криминала коју води потпредседник Александар Вучић – већ непостојање индустријске и сваке друге производње. Србима је после 5. октобра 2000. у основи онемогућено да имају своју производњу, да буду власници великих фабрика. Власници великих фабрика у Србији могу да буду само странци ‒ зато се стално говори о страним инвестицијама.
Али пошто има још прљавих послова да се одради на Балкану, Србима треба дати неке економске мрвице и продужити илузију да ће земља уласком у ЕУ доћи до толико жељеног и чеканог економског просперитета. Један део тог прљавог посла је већ одрађен – саучествовањем Срба на албанским изборима на Косову и Метохији и преносом надлежности на Приштину.
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати. Како другачије објаснити то изненадно „традиционално пријатељство“ између Србије и Емирата и жељу да се инвестира у нашу земљу! Емирати су међу првима под „сугестијом“ Вашингтона признали „независно Косово“ и финансијски помогли Приштину. По налогу Американаца, сада, исто тако помажу Београд.
Ово је само један од примера успешног функционисања велике светске коалиције, која је састављена од Америке и сунитског ислама. Глобална управљачка елита, која је етаблирана у америчкој администрацији али и у администрацији других западних држава, међународним организацијама и корпорацијама, одлучила је да подржи ислам као светску религију.
Сунитски ислам располаже демографском снагом, силом која, по потреби, може бити брутална, има довољно радикалних исламистичких групација које могу и физички да елиминишу противника, и да за Американце дестабилизују и промене неки противнички режим у свету. Толико већ има доказа о сарадњи америчких служби и Ал Каиде…
Главна мета и једних и других је иста ‒ хришћани. У Сирији их исламисти физички убијају, а глобалисти их на Западу убијају духовно. Због тога Русија поново постаје заштитник хришћана, али не само као некад, православних хришћана у Турској царевини, већ свих хришћана света. У суштини, ово је духовни рат који се води против Бога, Христа, Истине. Ми смо као хришћани дужни да станемо у одбрану Божијег поретка и Божијег плана о свету и нама, који нови лажни антропотворци кроз еугенику, ГМО, промоцију хомосексуализма покушавају да кривотворе и покваре.
Због свега реченог, једино решење за Србију је повратак политици Немањићке Србије. Наши Свети владари из династије Немањића су примарно имали небеске циљеве, а Бог им је онда као својим добрим сарадницима испуњавао и све земаљске циљеве, јер су се они држали речи из Јеванђеља: „Иштите најпре царство небеско, а све остало ће вам се придодати“.
Европа је за нас тада била периферија у правном, економском, духовном и сваком смислу. Стога се определимо пре свега за савезништво у вертикали – са Богом ‒ јер ће Бог, ако му се искрено обратимо и покајемо, ако су нам циљеви часни а средства примерена томе, помоћи да изађемо из великих државних, националних и личних проблема. Бог ће нам, световно речено, помоћи да компензујемо све наше људске слабости и ограничења, јер се „Божија сила у немоћи нашој пројављује“.
Стожер српског духовног и народног живота, српске политике и геополитике треба да буде Свети Сава и светосавље као духовна, национална и државна идеологија јер, као што рече Свети владика Николај Велимировић, „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води“.
Слободан Ерић / Геополитика