30-09-2018, 03:10 AM
ПРОРОЧАНСТВО ЈЕЗИКА
1.
Ни један геноцид се не може разумети. Ни геноцид над српским народом не може стати у људски мозак.
Један од окосница "Каже" ( поема ауторова "Кажа у кажи"- прим. ур ) је пророчанство језика. Погледајте само како се јаме зову и замислите зашто се тако зову. Рецимо: Јадовно . Тако се назвало пре поклања у II другом светском рату. Значи, није именовано оно што се већ ту било догодило, него је предсказано шта ће се догодити. Да је тако крштено после злочина - не верујем да бисмо показали такву проницљивост језика.
Таквих примера има много. Једини преживели из Глинске цркве зове се Љубо Једнак . Онај који је бранио једно од најсветијих начела свога народа звао се Гаврило Принцип .Онај који је извео војску и народ из отаџбине звао се Радомир Путник . А тако су се звали пре него што су своја имена доказали и оправдали. Као да име предодређује судбину, а живот иде по плану језика.
2.
Недавно је пронађен усташки документ из којег се види да су усташе још пре рата, дакле, пре оснивања НДХ - направили попис јама у Херцеговини са прорачунима колико која може да прими људских тела. Тај план су касније и испунили, а запремину погодили. Тако су јаме постале етнички чисте , а јамографија незаобилазна за изучавање судбине српског народа.
Невине жртве су једини мотив уметности, једина брига језика , тема сваког озбиљног разговора. Никад нико није страдао на правди Бога а да неко није видео. И да после није живео једино зато да би о томе сведочио. Многи су се само зато родили.
Залуд је јаме бетонирати и прећуткивати. Земља се не може смирити док све жртве не изађу на видело.
Битку са невиним жртвам још нико није добио. Она се може окончати само признањем и покајањем. Докле се може искривити душа и поклекнути ум - најбоље показују они који у наше дане лицитирају бројке невиних жртава.
У том посртању дошли су они до броја од 40 000 жртава...Готово као доказ да су невини да нису убили никога ! А замислите како бисте се осећали да сте убили 40000 птица, или мрава...
3.
Моја је најдубља вера да највеће духовно благо једног народа чине његове невине жртве.
Нико се није показао јачи и моћнији од невиних жртава.
И међу невиним жртвама највеће су оне због свог имена и рођења. Ту су се с Јеврејима, страдалницима без премца и поређења, својом невином крвљу придружили и Срби. Тим жртвама смо највише дужни.
Срби имају неизбројне жртве које нису именовали. Невине жртве могу сачекати свој народ. Можда оне и одлучују кад ћемо их сеџ сетити. Што их се пре сетимо, прећемо постојати. ( стр. 36/37)
извор: Матија Бећковић за "Цркву" 1991.
1.
Ни један геноцид се не може разумети. Ни геноцид над српским народом не може стати у људски мозак.
Један од окосница "Каже" ( поема ауторова "Кажа у кажи"- прим. ур ) је пророчанство језика. Погледајте само како се јаме зову и замислите зашто се тако зову. Рецимо: Јадовно . Тако се назвало пре поклања у II другом светском рату. Значи, није именовано оно што се већ ту било догодило, него је предсказано шта ће се догодити. Да је тако крштено после злочина - не верујем да бисмо показали такву проницљивост језика.
Таквих примера има много. Једини преживели из Глинске цркве зове се Љубо Једнак . Онај који је бранио једно од најсветијих начела свога народа звао се Гаврило Принцип .Онај који је извео војску и народ из отаџбине звао се Радомир Путник . А тако су се звали пре него што су своја имена доказали и оправдали. Као да име предодређује судбину, а живот иде по плану језика.
2.
Недавно је пронађен усташки документ из којег се види да су усташе још пре рата, дакле, пре оснивања НДХ - направили попис јама у Херцеговини са прорачунима колико која може да прими људских тела. Тај план су касније и испунили, а запремину погодили. Тако су јаме постале етнички чисте , а јамографија незаобилазна за изучавање судбине српског народа.
Невине жртве су једини мотив уметности, једина брига језика , тема сваког озбиљног разговора. Никад нико није страдао на правди Бога а да неко није видео. И да после није живео једино зато да би о томе сведочио. Многи су се само зато родили.
Залуд је јаме бетонирати и прећуткивати. Земља се не може смирити док све жртве не изађу на видело.
Битку са невиним жртвам још нико није добио. Она се може окончати само признањем и покајањем. Докле се може искривити душа и поклекнути ум - најбоље показују они који у наше дане лицитирају бројке невиних жртава.
У том посртању дошли су они до броја од 40 000 жртава...Готово као доказ да су невини да нису убили никога ! А замислите како бисте се осећали да сте убили 40000 птица, или мрава...
3.
Моја је најдубља вера да највеће духовно благо једног народа чине његове невине жртве.
Нико се није показао јачи и моћнији од невиних жртава.
И међу невиним жртвама највеће су оне због свог имена и рођења. Ту су се с Јеврејима, страдалницима без премца и поређења, својом невином крвљу придружили и Срби. Тим жртвама смо највише дужни.
Срби имају неизбројне жртве које нису именовали. Невине жртве могу сачекати свој народ. Можда оне и одлучују кад ћемо их сеџ сетити. Што их се пре сетимо, прећемо постојати. ( стр. 36/37)
извор: Матија Бећковић за "Цркву" 1991.