[Шумадинац]

.
У ЈУГОСЛАВИЈИ САВЕЗ КОМУНИСТА ИМАО 460 000 ЧЛАНОВА, а СНС данас у Србији – 700 000



Од доласка на власт А. Вучић је био организатор и носилац листе на свим изборима, јер, како је Шешељ рекао, он се годинама припремао и обучавао око организације митинга и избора.

Пошто је уведена пракса учесталих избора, то значи да су активисти стално на терену. Новина је да се нпр. у Новом Саду поред отворене канцеларије, као што раде и друге странке, додатно отварају пунктови по целом градском подручју, те су на тај начин много ближи грађанима.

На пример, уселили су се и у зграду „Дневника“ па у следећем недељном издању није било редовних колумни Ђ. Рандеља и Т. Панчића. Када су отворили првих двадесетак таквих пунктова, новинари су питали градоначелника М. Вучевића ко то плаћа, одговорио је да све редовно плаћа СНС. Ту су наравно укључене и месне заједнице, јер оне одлучују шта ће се од комуналија у том крају радити, наравно, ако се добро прође на изборима. Уведена је и новина прикупљања потписа „сигурних гласача“. Када сам у пролазу застао и питао шта то раде усред лета, млади активисти су рекли да прикупљају податке о сигурним гласачима, те да ће их контактирати и обилазити до избора.

Иначе, наш градоначелник је заједно са татом био велики радикал, а сада као члан СНС-а кад год он сматра да је потребно, први пише писма подршке, опомињући и друге чланове да дају подршку председнику Странке. Због такве оданости партији и председнику изабран је за једног од потпредседника СНС-а, иако због те важне функције не би требало да остане и даље градоначелник. Међутим, све је то прошло захваљујући изјави председника да остане још неко време. Нажалост, и поред партијске оданости Нови Сад није на списку градова који се може похвалити да је председник А. Вучић долазио да пресече црвену врпцу за неку нову фабрику. Да није самоиницијативе техничких факултета на новосадском Универзитету у развоју ИТ технологија, где су водећи у држави, не би сигурно добили значајну подршку новог председника Владе Ане Брнабић за изградњу Центра за нове технологије. За првих сто дана председница Владе је била три пута у Новом Саду, а за пет година Т. Николић и А. Вучић сем предизборних митинга у СПЕНС-у нису званично посећивали наш град. Наш градоначелник се није узбудио што је пре више година затворена Градска млекара, а то значи и прекинута сарадња са многим кооперантима широм Војводине, већ нам сада млеко и млечне производе доносе из Београда. Пре пар месеци је затворено и друго јавно предузеће Градска пекара у којој је некада радило 700 запослених. Такву небригу гледали смо шест година око завршетка Жежељевог моста који је свечано пуштен у рад а да још није ни започета обилазница око Петроварадина и даље према Руми тунелима кроз Фрушку гору, иако је овај путни правац по броју возила најфреквентнији. Није урађен на време ни прикључак водовода који је привремено био на привременом гвозденом мосту, тако да град у овим зимским данима нема сигурно снабдевање са водом. Застој у развоју града је започео доласком радикала на власт када је „наша“ Маја постала градоначелник. Остала је упамћена уградњом бехатона и тако нас је забетонирала да за четири године у Градску кућу није ушао ниједан страни амбасадор, а камоли стране инвестиције.

Стара тема је слобода говора и штампе. Општи је утисак, као и закључак европских институција који се званично доставља нашим органима да је код нас опао ниво штампе и ТВ у смислу истинитог обавештавања о свакодневним догађајима. Завладала је колективна параноја, јер се за ових шест година изгубила политичка и економска трибина сучељавања различитих ставова. Код нас је уведена необична пракса да се готово сваке године расписују избори тако да се пропагандна машинерија брзо развијала у корист СНС, те је у пракси на изборима заузимала 90 одсто простора, јер се опозиција није могла ни појавити у штампи ни на ТВ. Ту су помогли готово сви политички коментатори са навијачким коментарима где је највише присутан како себе назива „стручњак за маркетинг“ чувени полтрон власти, јер је саветовао и Б. Тадића, Н. Крстић. Резултат таквог агресивног деловања је да након задњих избора у целој Србији, од 175 општина само у четири није СНС на власти. Било је и нешто више, али новом појавом и изразом прелетачи, где је било случајева да су поред појединаца одборника прелетали и читави одбори како би се успоставила власт.

Прошле године су прослављани разни јубилеји и годишњице па сам прочитао да је 1948. године одржан В конгрес КПЈ у Топчидеру. На том значајном конгресу у новој Југославији окупило се око 2.500 делегата комуниста који су били представници 460.000 чланова СКЈ целе Југославије. За све време владавине комуниста био је једнопартијски систем, а сада када имамо вишепартијски систем у Србији има 700.000 чланова СНС. Није лепо звучало када је после избора у новосадском „Дневнику“ главни наслов био: Освојили смо власт у свих 45 општина у Војводини. Није примећено да је завладала демократија и благостање.



Данас