[Шумадинац]

.
ЕКОНОМСКА БРОШУРА СНС – ред истине, ред заблуде



Ко је имао прилике да види билтен Српске напредне странке „Првих шест година борбе за бољи живот у Србији“ који је пре неколико дана дељен уз неке дневне новине могао је да закључи да живимо у једној од најнапреднијих, брзорастућих земаља у Европи и то свакако захваљујући владајућој странци.

У билтену је наведено 156. ставки урађених у овом периоду од када је на власт дошла СНС из свих области живота, од економије до културе и спорта. Ближа анализа приказаних економских успеха власти и њихово поређење са стварношћу показује да ова два негде стварно поклапају, а негде баш и не.

Прва ставка је тврдња да је држава спашена од банкрота и да је обезбеђена стабилност државне касе, што се аргументује податком да је 2014. године дефицит буџета био 2,2 милијарде евра, а 2015. јавни дуг стигао близу 80 одсто БДП-а. Крајем новембра 2018. године суфицит у буџету био је око 550 милиона евра, а јавни дуг пао на 56 одсто БДП-а. Ово је свакако успех и последица фискалне консолидације спроведене од 2015. до 2018. године. Међутим, аутори билтена ускратили су читаоце за податак да је на крају 2012. године јавни дуг износио 17,7 милијарди евра и 52,9 одсто БДП-а и да су се власти, међу којима је СНС била један од кључних играча, у наредне две године задужиле за додатних седам милијарди евра пре него што је започета неопходна фискална консолидација.

Ту долазимо до тачне тврдње да је успешно окончан аранжман са ММФ-ом под диригентском палицом министра финансија Душана Вујовића. Међутим, да би он стварно успео било је неопходно смањење пензија свим пензионерима са примањима већим од 25.000 динара и смањење плата у јавном сектору уз забрану запошљавања. Ово се свакако коси са тврдњом да је побољшан животни стандард.

Такође се тврди да су пензије редовне (као што су и биле претходних више од 15 година) и да је три пута исплаћена једнократна помоћ пензионерима. Није речено да током четворогодишњег трајања закона о смањењу пензија (укинут у октобру 2018) пензије нису усклађиване са растом цена на мало што је прописано законом о ПИО већ са могућностима буџета које су биле знатно мање од раста цена. Пензије неће бити усклађиване са инфлацијом ни убудуће пошто је промењен Закон о ПИО.

Долазимо до ставке о економском расту. Наводи се да је у првој половини 2018. раст БДП-а био 4,9 одсто, док је 2009. била рецесија од 3,1 одсто. Није поменуто да је Србија 2012. и 2014. имала рецесију (у 2014. углавном због поплава), као и да смо у периоду од 2012. до 2018. године међу државама са најмањим привредним растом у региону Централне и Источне Европе.

У свом билтену СНС се похвалио најнижом инфлацијом у последњих 50 година од око два одсто и такву ценовну стабилност од 2014. године наовамо заиста Србија одавно није имала. Поред стабилизације јавних финансија за ово пак треба захвалити и паду цена нафте и рекордно ниским каматним стопама на међународном тржишту.

Исто важи и за „најстабилнији курс динара свих времена“ како се наводи у билтену. Просечна вредност динара је 2012. била 113,13 динара за евро, затим 117,3 динара за евро у 2014. и 123,11 динара за евро у 2016. да би 2018. пала на 118,27 динара за један евро. Стабилност курса се манифестовала у реалном сектору смањењем негативних курсних разлика и коначно профитом српске привреде.

Када смо код финансија, СНС се хвали и да је агенција Блумберг прогласила динар „другом најјачом валутом на свету“. У ствари, према Блумбергу, динарске државне обвезнице давале су најбољи принос за доларске инвеститоре. Комбинација релативно високих каматних стопа на српске државне обвезнице и јачање динара у односу на долар током прошле године довели су нас до ове позиције.

Једна од ставки се односи и на смањење незапослености са 25,5 одсто у 2012. години на 11,3 одсто крајем 2018. године. Око смањења незапослености до 2014. године ломљена су копља у академским круговима са сумњама у методологију Републичког завода за статистику, али сада нема сумње да је незапосленост значајно смањена. Додуше један о узрока је повећање запослености, а други је одлазак радно способног становништва из земље (око 30.000 годишње према проценама).

Као позитивно бројање, овој власти може рачунати коначно решавање Железаре Смедерево и РТБ-а Бор продајом кинеским компанијама. Такође је приватизована и Галеника која је скоро сасвим уништена претходних година. Међу успешне пројекте сврстана је и Ер Србија за коју се каже да је прешла пут „од пропалог ЈАТ-а до успешне и модерне компаније“. Треба рећи да је Ер Србија свих година свог досадашњег постојања добијала субвенције упркос партнерству са моћним Етихадом.

Такође, наводи се да је Србија лидер у страним улагањима и да је са инвестицијама од једне милијарде евра 2012. дошла до скоро три милијарде евра прошле године. Тачно је да се последњих година бележи раст СДИ и да су прешле шест одсто БДП-а, али није поменуто да су рецимо 2011. године СДИ износиле 3,3 милијарде евра и биле чак 9,4 одсто БДП-а. Такође, за многе економисте је споран начин привлачења страних инвестиција субвенцијама на које је држава дала око милијарду евра од 2006. године.

Увођење електронских грађевинских дозвола избацило је Србију на 43. место на Дуинг бизнис листи Светске банке и то је свакако позитивно. А опет, изградња великих инфраструктурних објеката касни, а симбол тога постало је брдо које се обрушава у Грделичкој клисури и које спречава завршетак Коридора 10 који је одложен по ко зна који пут.



Данас