[Бенито]

То је сцена када у филму Три, на железничкој станици један човек тражи своју жену, и дозивајући је изазива пажњу патроле војне полиције која крстари тим крајем, јер се радња дешава у доба Априлског рата. Они хапсе човека због котрљајућег р, и траже од њега да им покаже документа. Он им објашњава да су документи код жене. Војни полицајци га пожурују да покаже документа, а када он не успева да дозове жену, они га одводе у страну и пред погледима окупљених путника који навијају, војници пуцају из пушака и убијају човека.
Тог човека игра Слободан Цица Перовић, који игра бриљантно ту сцену. Човек сво време прича , па чак и тренутку док војници пуцају, и чак онако изрешетан нешто објашњава, а онда одједанпут гекне и нестаде из кадра. Нисам једини који сматра ову сцену најбоље одиграном сценом смрти у нашој кинематографији. Сећам се да се једна млада глумица љутила кад смо причали о тој сцени, рекавши да мрзи ту сцену, јер увек кад је гледа осети неодољиву жељу за повраћањем. Тада смо се сви згледали, јер управо то и поента те сцене.
Наглашавам да контекст саме приче нема никакве везе са изузетним уметничким квалитетом те сцене.
Тешко да сам и у светској кинематографији видео бољу сцену и боље одглумљену, када је у питању умирање. Одвојио би Марлон Бранда који је дуго и пажљиво припремао сцене у којима његов лик гине или умире и зато је свака од њих антологијска, било који да је филм у питању од оних у којима је глумио.