[Бенито]

У склопу мера којим је " очистио" нагомилане дугове сељака према општинском порезу, болничким рачунима, патријаршијском прирезу, кредитним фондовима, кредитним земљорадничким задругама и слично, а који су се нагомилали током светске економске кризе, влада Милана Стојадиновића је кришом провукла и закон којим је анулирала, односно избацила појам " окућја" из правног система Краљевине Југославије. Наиме, Стојадиновић је стекао велику популарност у сељаштву једноставним брисањем свих дугова, што му је дало заштиту да и на селу уведе појам хипотеке на куће, под образложењем да сељаци умеју да буду и безобразни и да се задужују преко својих могућности. У исто време, он је извоз југословенске пољопривреде плански окренуо према Немачкој и то тако што је направио неколико билатералних споразума у овом правцу. Карактеристичан је пример за извоз јабуке у Немачку, која је низ година на светској берзи имала цену око 2.4 долара, а Стојадиновић је обезбедио да Немци откупе сву југословенску јабуку по 4.2 долара. Због овога и сличних потеза српско село се обогатило, и ефекат укидања окућја се готово није ни осетио. Наравно, овај потез Стојадиновића био је везан за још неколико важних спољно-политичких потеза, али да не ширимо тему.
Углавном, убрзо је дошао рат, па комунизам и сасвим другачији однос према српском селу. Међутим, због колонијалног и титоистичког наслеђа које носе и поштују сви носиоци власти у Србији у задњих тридесет година, ми нисмо ни поменули, а камоли покушали да ову важну традицију српске политике вратимо у живот.

ПС иако је Стојадиновић био банкократа и пример макијавелисте у нашој политичкој историји, на овом примеру извоза пољопривредних производа видимо да је он гледао и да ојача и српско село и српску привреду. Упоредимо само са примером АВ који је са Немцима тајно направио сличан протокол о извозу готово комплетне производње малине за Немачку, који има потпуно други циљ, а то је уништавање најјачих елемената на српском селу.