02-03-2019, 06:53 PM
Kodza Milos • pre 19 sati
Тачно, данашња фармизација народа је само наставак те шабанизације из времена комунизма. Лако је владати, ограниченим, необразованим и уплашеним масама. Но код комуниста у СФРЈ је постојао један много већи и јачи разлог а то је убијање српске традиције. Она је претила ''буђењу српског национализма и шовинизма''. Пре појаве мас медија основна одлика нације после језика је била музика и фолклор. Тако су комунисти сваку српску музику карактерисали као накарадну и националистичку, па су компромис нашли у циганској музици на српскоме језику. Тако су традиционално веселу српску музику замениле турско-техеранска запевања. Народ који је пркосио највећим невољама чак и тада весело певајући је почео да кука, запева и нариче и на свадбама. Шабанизацији Србословена се мало ко одупирао, вероватно једини који је имао потпуни српски национални опус био је Тозовац, ал је наравно одма по омасовљавању ТВ апарата био окарактерисан као назадан и декадентан. То је била музика коју су слушале још само ''деде и бабе'' па су га дозволили али га правом пропагандом праћеном реком шабана угушили. Велики хитови су постале песме типа Ромале и Шота. Речи типа Морава, Цер и Шумадија нису биле популарне ни у самој Србији. О оним српским традиционалним да не говоримо. Појавио се ту и тамо још који добар певач или певачица да сложе по коју стару народну песму али се тог курса нико није држао. Естрада је имала своје захтеве према певачима а КПЈ своје према естради. Последица тога је да је Шабан постао Српски Бетовен а Цеца Српска мајка. Национално лоботомираним србословенима који их слушају а нарочито онима што слушају њихове наследнике, можете да пустите кинеску оперу на српском а они ће вам рећи да је то српска музика.
За то што немамо оперу у Србији додуше нису криви комунисти већ они који су им претходили. Ти су непосредно изазвали комунистичку окупацију, поред много тога другог.
Тачно, данашња фармизација народа је само наставак те шабанизације из времена комунизма. Лако је владати, ограниченим, необразованим и уплашеним масама. Но код комуниста у СФРЈ је постојао један много већи и јачи разлог а то је убијање српске традиције. Она је претила ''буђењу српског национализма и шовинизма''. Пре појаве мас медија основна одлика нације после језика је била музика и фолклор. Тако су комунисти сваку српску музику карактерисали као накарадну и националистичку, па су компромис нашли у циганској музици на српскоме језику. Тако су традиционално веселу српску музику замениле турско-техеранска запевања. Народ који је пркосио највећим невољама чак и тада весело певајући је почео да кука, запева и нариче и на свадбама. Шабанизацији Србословена се мало ко одупирао, вероватно једини који је имао потпуни српски национални опус био је Тозовац, ал је наравно одма по омасовљавању ТВ апарата био окарактерисан као назадан и декадентан. То је била музика коју су слушале још само ''деде и бабе'' па су га дозволили али га правом пропагандом праћеном реком шабана угушили. Велики хитови су постале песме типа Ромале и Шота. Речи типа Морава, Цер и Шумадија нису биле популарне ни у самој Србији. О оним српским традиционалним да не говоримо. Појавио се ту и тамо још који добар певач или певачица да сложе по коју стару народну песму али се тог курса нико није држао. Естрада је имала своје захтеве према певачима а КПЈ своје према естради. Последица тога је да је Шабан постао Српски Бетовен а Цеца Српска мајка. Национално лоботомираним србословенима који их слушају а нарочито онима што слушају њихове наследнике, можете да пустите кинеску оперу на српском а они ће вам рећи да је то српска музика.
За то што немамо оперу у Србији додуше нису криви комунисти већ они који су им претходили. Ти су непосредно изазвали комунистичку окупацију, поред много тога другог.