13-03-2019, 04:03 PM
Тачан одговор је да је то био министар иностраних дела царске Русије Сергеј Сазонов.
Наиме, краљ Петар Први је њега " снимио" доста раније када је посећивао Русију и као обичан кнез да би школовао синове. Потврдио је своје мишљење о њему и у каснијим посетама Русији.
Врхунац незадовољства је наступио када се војска и краљ нашли у Метохији у јесен 1915. године. Током 1915. године, Пашић је преко Спалајковића био у контакту са руском дипломатијом и Двором. Тражило се од Русије да буде гарант да Бугарска не уђе у рат на страни Сила Осовине. Када се то, међутим, догодило почетком октобра 1915. године, Руси су слали поруке да српска војска издржи, а да су они послали елитне јединице преко Црног мора. Невоља је била у томе што су Србију са севера, истог дана, напале здружене немачко-аустроугарске војне снаге. Степина Друга армија је задржавала Бугаре данима, у надљудским напорима, очекујући вести да ће их Руси напасти са истока.
Тада почиње велика активност српског конзула у Солуну, који шаље вишедневне телеграме у Петроград, тражећи помоћ.
На једном састанку у Приштини, престолонаследник Александар и Никола Пашић обавештавају краља Петра Првог, да је српски конзул у Солуну известио да су му Руси јавили да је питање дана када ће руска војска напасти Бугарску. Краљ Петар им је обојици тада промућурно рекао да руска војска није ни дошла на Крим и да од тога нема ништа, него да гледају шта ће даље. " О, паметан ли је српски сељак: Само у се и у своје кљусе".
Преписка се са руским министром иностраних дела наставила. Конзул из Солуна шаље у Призрен српској влади оригинални телеграм руског министра иностраних дела. У њему између осталог пише:"... Шта хоћете ви Срби? Ви сте за све криви. Што сте улазили у Македонију када тамо живе само Бугари. Сад се сами сналазите."
Е, тада је краљ Петар експлодирао:" Крме швапско. Ако је Македонија бугарска, зашто убијају све на шта наиђу у Македонији. Зашто кољу децу у колевкама? Зар то ради један народ свом народу? Знао сам да ће швапско семе кад-тад проговорити из овог изрода." Сазонов је пореклом био Немац, и то је краљ одлично знао.
Када је Сазонов смењен 1916. године, краљ је одахнуо:" Коначно."
О чему се, заправо, ради?
Русија је , и поред рата са Немачком, није одустајала од политике подељених интересних сфера са Немцима на Балкану. У том смислу, требало је да Бугарској припадне Македонија, да Србија добије излаз на море преко Црне Горе и Херцеговине до Неретве, а да остатак јадранске обале остане Аустроугарској. Да се у оквиру Аустроугарске изврши реформа, односно да уместо двојне, настане Тројна монархија, а да трећа чланица ове федерације буде аустрофилска Југославија, са свим Словенима западно од Велике Србије ( а велико би било питање шта је то). Зато је цар Николај Други све време своје владавине у свом најближем окружењу имао разне германофиле и , чак, Немце.
Жалосно је што данашњи српски "спасиоци Српства" и велики интелектуалци , приказујући ставове руских званичника царске Русије, причају само о томе како су они били против стварања заједничке државе, јер би она била антиправославна. То раде тако што пренебрегавају изворе и узимају само оно што им се свиђа. Најчешће оно што су ти људи јавно изјавили. А то је, управо, најмање релевантно.
Краљ Петар Први је много боље видео о чему се ради. Оставио нам је многе паметне закључке.
Али, наши данашњи паметњаковићи и " русофили", сматрају себе већим Србима од краља Петра, а Русе већим Србима од Срба.
Наша је велика трагедија каква нам је интелектуална елита. То је, чак, поразна чињеница.
Наиме, краљ Петар Први је њега " снимио" доста раније када је посећивао Русију и као обичан кнез да би школовао синове. Потврдио је своје мишљење о њему и у каснијим посетама Русији.
Врхунац незадовољства је наступио када се војска и краљ нашли у Метохији у јесен 1915. године. Током 1915. године, Пашић је преко Спалајковића био у контакту са руском дипломатијом и Двором. Тражило се од Русије да буде гарант да Бугарска не уђе у рат на страни Сила Осовине. Када се то, међутим, догодило почетком октобра 1915. године, Руси су слали поруке да српска војска издржи, а да су они послали елитне јединице преко Црног мора. Невоља је била у томе што су Србију са севера, истог дана, напале здружене немачко-аустроугарске војне снаге. Степина Друга армија је задржавала Бугаре данима, у надљудским напорима, очекујући вести да ће их Руси напасти са истока.
Тада почиње велика активност српског конзула у Солуну, који шаље вишедневне телеграме у Петроград, тражећи помоћ.
На једном састанку у Приштини, престолонаследник Александар и Никола Пашић обавештавају краља Петра Првог, да је српски конзул у Солуну известио да су му Руси јавили да је питање дана када ће руска војска напасти Бугарску. Краљ Петар им је обојици тада промућурно рекао да руска војска није ни дошла на Крим и да од тога нема ништа, него да гледају шта ће даље. " О, паметан ли је српски сељак: Само у се и у своје кљусе".
Преписка се са руским министром иностраних дела наставила. Конзул из Солуна шаље у Призрен српској влади оригинални телеграм руског министра иностраних дела. У њему између осталог пише:"... Шта хоћете ви Срби? Ви сте за све криви. Што сте улазили у Македонију када тамо живе само Бугари. Сад се сами сналазите."
Е, тада је краљ Петар експлодирао:" Крме швапско. Ако је Македонија бугарска, зашто убијају све на шта наиђу у Македонији. Зашто кољу децу у колевкама? Зар то ради један народ свом народу? Знао сам да ће швапско семе кад-тад проговорити из овог изрода." Сазонов је пореклом био Немац, и то је краљ одлично знао.
Када је Сазонов смењен 1916. године, краљ је одахнуо:" Коначно."
О чему се, заправо, ради?
Русија је , и поред рата са Немачком, није одустајала од политике подељених интересних сфера са Немцима на Балкану. У том смислу, требало је да Бугарској припадне Македонија, да Србија добије излаз на море преко Црне Горе и Херцеговине до Неретве, а да остатак јадранске обале остане Аустроугарској. Да се у оквиру Аустроугарске изврши реформа, односно да уместо двојне, настане Тројна монархија, а да трећа чланица ове федерације буде аустрофилска Југославија, са свим Словенима западно од Велике Србије ( а велико би било питање шта је то). Зато је цар Николај Други све време своје владавине у свом најближем окружењу имао разне германофиле и , чак, Немце.
Жалосно је што данашњи српски "спасиоци Српства" и велики интелектуалци , приказујући ставове руских званичника царске Русије, причају само о томе како су они били против стварања заједничке државе, јер би она била антиправославна. То раде тако што пренебрегавају изворе и узимају само оно што им се свиђа. Најчешће оно што су ти људи јавно изјавили. А то је, управо, најмање релевантно.
Краљ Петар Први је много боље видео о чему се ради. Оставио нам је многе паметне закључке.
Али, наши данашњи паметњаковићи и " русофили", сматрају себе већим Србима од краља Петра, а Русе већим Србима од Срба.
Наша је велика трагедија каква нам је интелектуална елита. То је, чак, поразна чињеница.

