[Ђорђе Ивковић]

ПОСЛЕДЊА ИГРА ЛУДАКА

19. април 2019.

Гледам аутобусе који бучно јуре ка Београду. Од силине, више ни бела линија се не важи. У аутобусима озарена маса. Да, они су озарени, усхићени. Маните паре и сендвиче, то се ми тешимо да нам народ није баш толико упропашћен, они иду зато што воле тако.

Да се Тито од некуд појави, тек би видели лудницу. Кад нема Тита, добар је и Вучић.

Тупави и одвратни полусвет. Гадим се тог аустроугарског стрва који је Вучићев темељ власти и, који се као смрадна осока, шири Београдом.

Ови су гори од педера, луђи од кореомана (лудака који плешу до смрти). Иду Престоним градом уз трубаче, песму, барјактаре, војводе и "викаре". Деру се, бекеље. Весеље једно изгледа, док, подмукли, сваки у џепу чврсто држи рђав ексер за сандук Србије.

Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.

Одбијам да сам исти са таквима, једнако као што не припадам међедима, хијенама или губавцима.

Постоје бране, границе, када политичарско лудило не може даље. Бар није могло некад, у строј Србији. Кажу нам новине:

Председник Србије Александар Вучић рекао је у среду да очекује да скуп у оквиру кампање "Будућност Србије" у Београду 19. априла буде највећи у последњих 40 до 50 година, да се не организује долазак, али да ће опет бити четири до шест пута више него што је опозиција икада скупила.

Лудак хоће да превазиђе Милошевића на Газиместану. Даће пара, не пита, само да буде највећи у историји. Да бар једном у животу задовољи свој незасити его.

20. април 2019.

Митинг није био огроман како је планирано, али је послужио сврси. Вучић није прошао као Чаушеску.

Зашто не може да се оствари тај по Србе добар сценарио? Зато што сваки бунт амортизују лажни "патриотски левичари". Нема веће пошасти по Србе од патриотских левичара. Једнако у позицији и опозицији. Турци су били и отишли, и Немци исто. Ове да преживимо нећемо.

"Левичарство" у нас може бити једино оно што је одувек било - притока аустрофашизма.

Левичарење нема веза са толико рекламираном "социјалном правдом" и сличним идеалима за будале. Супротно, одлика србијанског националног монархизма је заштита сиромашних и спречавање лаког богаћења.

Левичарење је природно окренуто Бечу. Оно је Курцолико и фашистичко, као што видимо.

Између "националиста" типа СРС и дестилованих титоидних левичара никада није било искреног сукоба.

Управо данас тај коренски аустрофашизам у пуном капацитету демонстрира партизанско-усташка комбинација лидерски означена у тријумвирату Вучић-Брнабић-Дачић.

Додајмо им битангу Додика, ето четворопрега из бечке коњушнице.

Чему води "патриотско левичарење" видели смо деведесетих у обличју тзв. "црвених четника".

Партизани су се борили раме уз раме са усташама.

Ко је у таквом распореду снага једино могао изгубити, природни је расплет.

Вучићев митинг није само једна ружна и зла представа за пучину. То је судбинска трагедија за српски род. Јесте све било усиљено, извештачено, невешто. Ништа то нема везе.

Ово је последњи митинг у Србији.

Његова стварна функција је да дâ Вучићу карт бланш за коначну велеиздају. Неће требати никакав референдум, Устав постаје артефакт прошлости, за све што ради Вучић и бечки нотари ће се позивати на "величанствену подршку народа".

Следећи историјски митинг када се догоди вама који дотрајете, биће у некој другој историји, можда поводом пријема чланице НАТО, Федеративне републике Србије у Дунавску федерацију са престоницом у Бечу. Из Синода унијатске цркве Србије ће наложити да у тај час звоне звона Велике цркве која ће се можда још неко време звати Храм Светог Саве.

***

Јуче, док је бледи Бора-Чорба, одевен у црно, на јадном митингу бледо певушио плачипичкасте песмуљке, пожелео сам да умрем. Уместо тога утонуо сам у поподневни дремеж. Пробудио сам се двоструко понижен: изем ти Србина кад уместо да умре, само захрче.