[Милослав Самарџић]

Ови твоји наводи немају додирне тачке са причом која се овдије повела.

Овај чланак и оно што произилази из њега није ништа друго до обичан памфлет идеолошки обојен. То што ти наводиш теме о историји мало се шалиш са мном, наравно несумњам да си злонамјеран.

Са једне стране стави памфлет који говори о љотићевцима као да су пали са Марса, а са друге озбиљну историјску истрагу и сам знаш шта је теже.

О томе говорим. Овакви памфлети ничему не користе, а само штете озбиљном раду.

Прошло је толико година да се може и мора са идеолошким отклоном посматрати тај период. Данас немаш више ни љотићеваца ни равногораца, сем сенилних старина, Бог их поживио, и карикатура од људи који се окупљају на Равној Гори или гдје већ... оно мало озбиљних поштовалаца и не може да дође до ријечи.

Аутор чланка сматра љотићевце квислинзима, издајницима, удворицама туђина. Слажем се са тим ставом. Зашто?
Баш зато што то потврђује ''озбиљна историјска истрага'' о љотићевцима, тј. њихова дела која је та истрага утврдила.
Може бити да их ти другачије квалификујеш, имаш право на то и не бих то коментарисао.
Даље, аутор чланка помиње поименце неке наше савременике (као илустрацију појаве квислинштва међ' Србима), анализира њихова дела, изјаве и ставове, па закључује да су неољотићевци. Дакле, квислинзи, издајници, удворице туђина... И са тим се слажем.
Тачка.

Што се мене тиче: то је то.
Да ли је идеологија љотићеваца била другачија од ових данас? Јесте, али није битно за ову причу.