[Митић]

Треба бити у позицији Слободана Јовановића да бисмо схватили кроз шта је све човек прошао. Сигурно је био и разочаран и бесан, а и себе је сматрао одговорним за оно што се десило краљу и отаџбини. Човек се борио и радио је све што је могао.

Што каже Бенито, тај цинизам га је одржао у животу, али га је држала нада да ће једног дана бити боље, да ће проћи ти олујни вихори и опет наступити време које је он обележио. А наше генерације могу да раде на томе да се опет врати време Слободана Јовановића