[Мића Адмирал]

На крају, сматрао сам да је слика фалсификат, или макар да је сумњива, док се нису поклопиле две независне стране (Загорка Васић и др Бранко латас). То је такође једно од правила.

Проблем је господине Самарџићу што ни Бранко Латас ни Загорка нису ауторизовали своје изјаве. Нису чак нигде ни дали изјаве осим што су вама усмено то саопштили. Шта можемо и да верујемо и да сумњамо.

То смо већ једном утврдили да се не рачуна. Рекли сте да пошто Сава Банковић није ауторизовао интервију Српској речи у коме тврди да му је Мољевић пренео Дражине речи да га је Калабић издао, да то није валидно.

Зашто у овом случају не примењујете исти принцип?

---

1. ''Сама емиграција'' није узимала Шашкијевича за озбиљно. Ни по једној причи. Иначе би био у ма ком удружењу, од СНО па даље, и објављивао би му неко нешто у емиграцији.
Да не кажем шта су ми причали за њега.

2. Постојала је 1946. београдска четничка илегала итекако. И мрежа у целој Србији. Загорка Васић је била њен део.

1. Видите, неке његове приче које су мене занимале су се на крају показале као тачнеу начелу. У полемици око места стрељања Драже испао је далеко озбиљнији од вас.

Уопште нисам ни мислио на ову садашњу емиграцију, то је одавно под контролом Удбе. Да ли ви имате неко озбиљно име српске емиграције, а ви тврдите да је ова фотографија доспела у емиграцију још 1946 које потврђује њену аутентичност. И ову причу потпуно анонимне Загорке.

2. За то не постоји никакав доказ сем празних прича. Србија је тада била што застрашена што комунизована. Нико се значајан није дуже одржао у Србији, а ви причате о раширеној четничкој илегали. Дража би се ваљда скривао у Србији, а не у Босни да су тамо биле иоле повољне прилике.

Са Шашкијевићем сам се дописивао и разговарао телефоном више пута, до скоро.Интересовао ме је његов отац. На крају рата је био тек младић. Његова сазнања о Дражи су површна и утемељена на причама убачених ознаша по ћелијама затвора. Све рекла казала.
Са Загорком сам се упознао и био на ручку. Упоређивати је са Шашкијевићем је немогуће.
Она је била на извору озбиљних информација још током рата. У емиграцији тако економски моћна жена и јасно антикомунистички опредељена није могла да буде незапажена и српским емигр. круговима и Удби.
Кр. 90 тих у Крагујевцу, у Саборној цркви организовали смо парастос Дражи, за то време човек из полиције који је пратио Загу од њеног доласка у КГ ушао је у њену хотелску собу и украо јој пасош. О томе може нешто више Слободан Ћировић.
Рећи оно за Србију после рата и четничку илегалу може само неко чији корени нису одавде и приписати непознавању Србије.