17-01-2020, 11:26 PM
Способан полицајац, као и Аћимовић. Али, није био код Драже.
Хоћу да кажем, Јовановић је био немачки агент, још од како су били на специјализацији у Минхену.
Аћимовић је то, такође, био... Али, оно што ни Јовановић, ни Абвер нису знали, Аћимовић је , још пре одласка у Минхен, био заврбован од Енглеза.
Ту се крије суштина његове приче. За то је знало Обавештајно одељење Главног Генералштаба Југословенске војске. Дакле, Валтер и остали Дражини официри од највећег поверења, као и сам Чича. Али није знала полиција, па самим тим ни најбољи полицајци у оквиру Специјалне полиције, попут Драгог Јовановића, Грубарева, Радана Грујичића и осталих.
Ту се крије тајна посебне позиције Милана Аћимовића за време Другог светског рата.
Оно што ме једино буни је што Атанасије Таса Динић врло вероватно знао ко је и за кога ради Милан Аћимовић, али није га смакао, а могао је. Можда је хтео да себи остави излазну карту ако ствари крену наопако, јер је он априла 44 покушао да се пребаци код Драже, али је одбијен.
За разлику од њега, Аћимовић је одмах пребачен, чим његова улога у Београду више није била потребна.
Невезано за ову игру, сви полицајци, а нарочито ови из Специјалне полиције, пре свега 4 одељења, били су изузетно способни полицајци.
Са друге стране, чуде ме, по стоти пут, историчари са ИСИС-а који здраво за готово узимају дугачку изјаву Драгог Јовановића, коју је дао ОЗН-и, као релевантан, чак крунски историјски извор. А, у ствари, може се бацити у ђубре, јер је човек био обучен да лаже, а да и сам мисли да говори истину.
Хоћу да кажем, Јовановић је био немачки агент, још од како су били на специјализацији у Минхену.
Аћимовић је то, такође, био... Али, оно што ни Јовановић, ни Абвер нису знали, Аћимовић је , још пре одласка у Минхен, био заврбован од Енглеза.
Ту се крије суштина његове приче. За то је знало Обавештајно одељење Главног Генералштаба Југословенске војске. Дакле, Валтер и остали Дражини официри од највећег поверења, као и сам Чича. Али није знала полиција, па самим тим ни најбољи полицајци у оквиру Специјалне полиције, попут Драгог Јовановића, Грубарева, Радана Грујичића и осталих.
Ту се крије тајна посебне позиције Милана Аћимовића за време Другог светског рата.
Оно што ме једино буни је што Атанасије Таса Динић врло вероватно знао ко је и за кога ради Милан Аћимовић, али није га смакао, а могао је. Можда је хтео да себи остави излазну карту ако ствари крену наопако, јер је он априла 44 покушао да се пребаци код Драже, али је одбијен.
За разлику од њега, Аћимовић је одмах пребачен, чим његова улога у Београду више није била потребна.
Невезано за ову игру, сви полицајци, а нарочито ови из Специјалне полиције, пре свега 4 одељења, били су изузетно способни полицајци.
Са друге стране, чуде ме, по стоти пут, историчари са ИСИС-а који здраво за готово узимају дугачку изјаву Драгог Јовановића, коју је дао ОЗН-и, као релевантан, чак крунски историјски извор. А, у ствари, може се бацити у ђубре, јер је човек био обучен да лаже, а да и сам мисли да говори истину.

