[Бенито]

Рахела Ферари?

Не, ово је била звезда европских размера.

Ита Рина

Италина Лида Кравања- скраћено Ида Кравања рођена је 1907. године у Дивачи код Трста. Отац јој је био железничар. Породица се после 1918. године преселила у Краљевину СХС, тј у Љубљану, где је отац добио посао. Од тада је почела да учи глуму, у једном дилетантском омладинском позоришту.
Кандидовала се за Мис Краљевине СХС 1926. године. То такмичење је било у Загребу, а мајка је била против. Пошто јој је исте године преминуо отац, Ита је решила да се осамостали. Почела је да ради као банкарски службеник.
Међутим, на избору за Мис приметили су је представници берлинског "Остермајера". Поготово, пошто су добили и фотографије које им је доставио загребачка "Фанамет". Тада Ита добија и прву улогу на филму. Врхунац каријере доживела је са филмом Еротикон из 1929. године у режији Густава Махатија. Тада је већ била Ита Рина.
Њена филмска каријера између два рата била је интернационална, све у филмовима чешке и немачке продукције. Упамћена је као "Дражесна Ита".
Њено срце освојио је београдски инжењер Мирослав Ђорђевић, тада берлински студент, за кога се удала 19. априла 1931. године. Тада је прешла у православље и постала Тамара Ђорђевић. Каријеру у Немачкој је завршила када је средином тридесетих опсовала мајку једном продуценту, нацисти који је вређао Србе. Тада је једва спасио Иво Андрић, амбасадор Краљевине Југославије у Берлину. Саветовао јој је да одмах оде у Југославију, што је она учинила и никада више није била у Немачкој.
За време Другог светског рата била је под пасхом BdS, због наводних контаката са Британцима. Ратне године провела је у Врњачкој Бањи. Тамо је била са сином Миланом и кћерком Тијаном.
После рата дуго није снимала. У филмску индустрију вратио је Ратко Дражевић, чувени ознаш и ратни злочинац, директор Авала филма. Играла је мање улоге. Најзначајније остварење је филм Рат, редитеља Вељка Булајића из 1960. године, где је глумио и Бата Живојиновић.
После каријере, била је службеница у Авала филму до пензије. Са супругом је 1960-их саградила кућицу у Будви, где је живела са болесним супругом. После његове смрти, остала је да живи у Будви, све до чувеног земљотреса, који је 10. маја 1979. године, потресао Црну Гору. Тада је добила напад астме, од које је боловала. Није било никог да јој помогне. Умрла је сама. Сахрањена је Новом гробљу у Београду.