[Милослав Самарџић]

Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.

Није. Много ближе...

На београдској твђави није,тамо је на ливади Де Банжов најстарији . . .

У војном музеју у Софији.
Када си коришћени ови топови последњи пут, а у којој бици су допринели победи?

Знам да су до 1908. били у градској артиљерији у Нишу,па су избачени због попуне застарелости . . .

А што се тиче тога кад су задњи пут коришћени,да нису можда на Мачковом Камену?

Негде давно сам прочитао да су наши дотерали батерију неких тотално застарелих топова кратког домета и измасакрирали картечом швабе у јуришу . . .

Ти тотално застарели топови имали су једну добру ствар: због глатких цеви били су одлични за гађање картечом (као данас ловачке двоцевке за сачму). Други разлог што су опстајали је изгледа тај што су били наши. Војсци је било жао да их баци. Трећи наравно што је практично било немогуће да нестану "гранате". Свакако гвожђе могло се трпати у цеви.
Највећа победа баш захваљујући овим топовима била је против Турака на Шуматовцу. Турака је било много више и ишлинсуну густим стројевима, а картеч их је унаказио.
Последњи пут коришћени су 1915. и тада су их Бугари запленили.
Произведено их је негде око 60, 1850-тих.