[ПРОСВЕТАР]

Тај говор Владике Николаја над одром Чича Мите је чист фалсификат.

И ЈА САМ СВЕДОК

Под горњим насловом мој Командант Војвода Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ''Србија'' у броју 276 од априла 1997. године, (Имамао тај чланак као и све бројеве "Србије" јер смо својевремено били задужени за дистрибуцију листа. Прим. ПРОСВЕТАР) а поводом изјаве неких злонамерника који су покушали да оповргну говор Владике Николаја над одром Димитрија В. Љотића.

У опширном чланку Војвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване на мржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости и јунаштва који су Војводу красили, он се није никад устручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно.

Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам се пре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрам за дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, а нажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава да Владичин говор негира.

Пар месеци пред крај рата, Патријарх Гаврило и Епископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су у Словенију где су се привремено сместили, опоравили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединице које су се тамо налазиле. У договору са политичким и војним старешинама, решено је да Патријарх и Владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лако домогли савезничке стране.

Њихов одлазак требао је да уследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу Војводе Ђујића у месту Свети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десет сати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајној несрећи у близини места Ајдовшчина. Као члан просветног одсека, а и члан Динарске Четничке Дивизије, био сам присутан цело време, јер смо са неколико хорских песама требали да увеличамо то вече.

Сутрадан по сазнању о погибији Димитрија Љотића, предузете су мере да се његово тело пренесе у капелу Динарске Четничке Дивизије, а што је истог дана и учињено. Након што су посмртни остаци приспели, не тако мала капела је за нас била попуњена. Чим су стигли Патријарх Гаврило И Епископ Николај са свештенством и ђаконом Динарске Четничке Дивизије. За време Парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају Парастоса сви су са напетошћу ишчекивали Владичин говор.

Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува.

Позади хора постављен је сто, где су чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио, сместа су отишли у канцеларију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао.

Владика Николај је једанаест година надживео Димитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у вадрендном и последњем броју добровољачке ''Наше борбе'' у Љубљани, а затим и многим штампаним публикацијама, а такође и 1949. године у књизи Бошка Костића ''За историју наших дана''. Према томе, Владика је имао довољно времена да говор порекне, а ниједнога тренутка га ни у сумњу није довео, мада је због њега био нападан.

Прошле године 8. маја, био сам на освећењу првог Манастира који је посвећен сада Светом Николају Жичком и Лелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећења одстојао сам поред Владичиног отвореног кивота. Слике тог последњег виђења лебделе су пред мојим очима и његове благе речи још увек су одзвањале у мојим ушима.

Нека би Свети Николај био милостив и опростио онима који се у својим лажима користе његовим Светим именом.

Мелбурн, априла 2005.

Душан Поповић

Свети Владика Николај током беседе на Опелу, каже:

Било је људи који су говорили да он воли да прима од некуд, да сакупља, да гомила. Али где су његове куће? Где су му поља? Ја тога не видим. Али је био велики богаташ Духом, поштењем, вером.

Духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он је био толико богат Душом, да је од ње могао дати и другом, позајмити осталима увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика није била акробатика, него етика.

Ја...негооо пај'сад ово, па каже:

.
ДИЛЕЈА:

-Шефе, шефе, открио сам открио....(убрзано дисање)...Неки ЉОТАЧ се увукао кроз тамнички прозор у логору Дахау код Владике Николаја и...кх, кх...преправио његова писанија...кх..кх...!

ШЕФ (благонаклоно):

-Биће да је тако....

НАРАВОУЧЕНИЈЕ:

Постоје ИНТЕЛЕКТУАЛНИ КРЕТЕНИ, постоје и МОТОРНИ КРЕТЕНИ, (они који имају проблем са кретањем), и постоје ФОРУМСКИ КРЕТЕНИ, а ту спадају људи који затрпавају разне форуме на друштвеним мрежама а нити имају шта да кажу нити знају како да саберу 2 + 2.

Шта'ш....ама и они имају неку улогу овамо доле јер је и њима Свемогући доделио разлог постојања, па каже:

Нашу сферу да ноћ не полази,
Би л' овако лице неба сјало?
.
Без остријих зуба ледне зиме
Би л' топлоте благост познавали?
.
Без будалах тупога погледа
Би л' умови могли блистат св'јетли?:



КОЛАРИЋУ ПАНИЋУ,
ПЛЕТЕМО СЕ САМИЋУ,
САМИ СЕБЕ ЗАПЛИЋЕМО,
САМИ СЕБЕ РАСПЛИЋЕМО,
ДВА НАЛОГА УПЛИЋЕМО,
ДВА НАДИМКА ЗАПЛИЋЕМО!