[Бенито]

Тачно је то. Много тежи терен је био пред нападачем, него пред браниоцем.
Али, постоји важнији разлог, а то је разуђеност трупа. Где год је нападач налетао имао је борбу, када пробију фронт, налећу одмах на следећи фронт. Једноставно, за Аустроугаре је било најбоље да су напали између Београда и Смедерева и да форсирају Велику Мораву. Нападом Дринским правцем желели су да пресеку Србију по пола и раздвоје војску, а онда је појединачно униште.
У суштини, Путникова ратна вештина је једноставна, али је састављена из низа елемената. Да би се нападач сусрео са појмом "тоталног рата", против свих могућих снага брањеника, треба географију, војску и менталитет довести у склад. Једном речју, терен на који се тера нападач мора да буде сразмеран брањениковој филозофији да нападач ни у једном тренутку не сме створити "слободну територију" на земљи брањеника. А за такву ратну филозофију потребно је врхунско познавање географије, статистике, ратних вештина, економије војске, наоружања и још много тога.
За разлику од ове, у Априлском рату имали смо кордонски систем одбране, који је показао очајне резултате не само због промењеног начина ратовања, односно огромног утицаја авијације, као ни издаје Хрвата... Једноставно, кордонски систем одбране у Априлском рату био је постављен превише "књишки" и у многоме је преценио сопствене војне ресурсе. Али, то је већ нека друга тема.