[ПРОСВЕТАР]

.
Вуковом реформом избрисан и заборављен лексички слој Правосрбског језика!

Од сто педесет хиљада речи савременог тзв. "србског" језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице србске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика.

Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника.

После победе тзв. "реформе" кримокатолика и агента-плаћеника прије-Аустрије Вука, у србски књижевни језик ушла је тзв. "нааааародна" а уствари примитивна лексика турских касаба, а избрисан је и заборављен лексички слој Правосрбског језика, који су сачињавале веома блиске србскословенске, рускословенске и руске речи Ратничког и Свештеничког сталежа и србске народне речи сељачког себарског слоја.

Правосрбска лексичка мешавина образованог Ратничког и Свештеничког сталежа живо се користила у књижевном језику током друге половине 18. и прве половине 19. века.

Заборавивши Правосрбске славенизме, изгубили смо културноисторијску везу са целом једном епохом у развоју србске духовности коју трагедију је подробно описао Гос'н Самарџић у свом капиталном делу.

Немали значај у успостављању покиданих веза с нашом језичком прошлошћу има Матица србска, под чијим окриљем се израђује Речник славеносрбског језика.

Матичини сарадници, историчари србског језика – Исидора Бјелаковић, Ирена Цветковић Теофиловић (Србине чувај се жена судва презимена! Прим. ПРОСВЕТАР), Александар Милановић, Милена Зорић и Јелена Стошић – израдили су, 2017. године, Огледну свеску Речника славеносрбског језика, у којој су широј публици одшкринули врата у лексичко богатство овог језика који смо напустили, али и једне надахњујуће културолошке парадигме која се, између осталог, огледала и у бројним вербалним формама учтивог понашања.

Просветитељски дух славеносрпске епохе оличен је у великом броју апстрактних именица забележених у Речнику: „вниманије”, „воображеније”, „воспитаније”, „воспоминаније”, „воспријатије”, „движеније”, „двоумије”, „дејствије”, „достојаније”, „жестокосердије”, „зверонаравије”, „злополучије”, „знаније”, „изабраније”, „изјатије”, „почитаније”.

У заборав су отишле и многе речи са сасвим прозирном творбеном структуром и значењем: „безрасудан” (који без довољно размишљања доноси одлуке), „бешчеловечан” (нечовечан), „богатодаровит” (који је веома дарежљив), „велеречије” (красноречивост), „зверонаравије” (необузданост, окрутност, свирепост), „краснонаравије” (доброта, племенитост), „распутица” (место где се пут рачва, раскрсница), „самољубац” (егоиста), „храбодушије” (храброст).

Неки славенизми из перспективе савременог тзв. "србског"језика, имају неочекивана значења, а у њиховој семантици често препознајемо утицај руског језика.

Очекивали бисмо да именица „безделник” означава лењу особу, међутим, користила се да обележи онога који чини недела, ко је преступник, грешник.

Именица „високоумије” није значила висок степен интелектуалних способности, већ „уображеност, надменост”.

„Внутрење” није било каква унутрашњост, већ „људска природа, карактер”.

Придев „времен” значио је привремен, пролазан; „дејствителан” – стваран, реалан, истински; „љубоименије” се односило на шкртост, тврдичлук; „могућство” на силу, моћ; „неистовство” на бес, јарост, љутину. Необична реч „паметозлобије” значила је „злопамћење”. Именица „прикљученије” многима је позната из наслова аутобиографског дела Доситеја Обрадовића, па се зна да не означава „прикључивање”, већ „догађај, дешавање”.

О задовољству и задовољствима с наслажденијем се могло писати богатим избором лексичких могућности: „угодије”, „удовољствије”, „благополучије”, „задовољство”, „наслажденије”, „сладост”, „сласт”, „сластољубије”, „прелестан”, „наслаждавати се”, „услаждавати се”.

Ех...тагата је србска поголема...све док МИ не дођемо навлас'!