[ЛукаЛоко]

Трудите се да живите нормално. Паника је зло.

То је најгора порука која се може давати у таквим околностима!
Ако постоји претња вируса, итетако мора да се промени начин живота.
Људи морају бити свесни те опасности и понашати се уприличено. Ако не, помаже се ширењу болести.
У Италији после открића вируса, после првог великог страха, власти, како не би штетиле превише економији, нису имале храбрости да уведе најригорозније мере, и како не би шириле панику, дале су смиривајуће поруке, а људи су живели у заблуди да се може наставити са истим стилом живота и тако се вирус и даље ширио.
Итетако мора да се промени живот.
У Кини изгледа да иде нешто боље.
За то евидентно је прорадило то што су они тамо увели најригорозније мере.
Не само код епицентра зараза у граду Вухан, забранили су излазак од кућа и поставили под карантин 50 милиона људи, него у градовима као Шангај или Пекинг који се налазе на стотине километара од Вухана навели су неку врсту полицијског часа.
У Кини не само постоји диктатура која помаже за такве мере, постоји такође нека дисциплина која им долази од традиционалних религиозних доктрина, то да се смеју послушати власти, хијерархија, поштовати став стараца, пожртвовати се за породицу и заједницу.
Да одговорим Кости.
Мој крај није био под карантином, међутим од вечерас за целу Италију ће важити исте забране. Ти људи из Милана и осталих ближих крајева, који имају станове за летовање, долазили су код нас, и студенти су се вратили из северне Италије у родни крај, јер власти у конфузију нису умели да то спрече, тако да постоји бојазан да ће се ширити посвуда.
Да ли је било неодговрно понашање?
Наравно да је било. Италија је отаџбина неодговорности.
Прошле суботе, у најдраматичнији дан када су болнице биле пуне болесника, млади људи, упркос посаветованим упутима, и даље посећивали локале, дружили се и пили коктеле.
Па и у најгоре моменте као да не могу без коктела!
Власти су морале да уведе ригорозније мере још од раније.