[Митић]

Па, то смо ваљда разјаснили у претходном одговору-ЈНА је градила подморнице, а ВКЈ их је увозила.
Али, по нечему ЈНА подморнице нису никада конкурисале ВКЈ подморницама.
По домету.
Све посаде ЈНА подморница су обучене да плове искључиво у југословенским водама. Њима је изричито, под претњом војног суда, било наређено да никад не смеју напуштати југословенске воде. И они нису ни умели да плове ван тих вода.
За разлику од њих, све ВКЈ подморнице пловиле су у Средоземљу, и то врло често. То је показала и обученост југословенских подморничких посада у ДСР.
То само показује какву је улогу имала Краљевина Југославија, а какву комунистичка Југославија у међународним односима.

Да, подморнице Краљевине Југославије су пловиле Средоземљем (види се ту моћ саме Краљевине). И контраадмирал у пензији Бошко Антић каже исто:

"Према разрађеним стратегијским плановима, један од основних задатака Подморничке флотиле, поред одбране југословенске обале, било је садејство са француском и британском флотом на Средоземљу. Сагласно са тиме, у склопу обуке, редовно су планирана крстарења Средоземним морем, самостално или у пратњи бродова Морнарице. Прво такво крстарење већих размера предузето је 1929. године када је Ескадра југословенске Краљевске Морнарице, коју су чиниле крстарица "Далмација", матични брод "Хвар", подморнице "Небојша" и "Храбри" и шест торпиљарки типа "Т", под командом вицеадмирала Прице, посетила Крф, Малту и Бизерту.

Исте године, "Храбри", "Небојша" и "Ситница" су се опет упутиле у Медитеран, и посетиле Александрију и Бејрут. Познато је да им је том приликом приређен свечани дочек, а на челу делегације која је их је дочекала био је тадашњи амбасадор Краљевине Југославије у Египту - Јован Дучић који је организовао велики пријем и вечеру за официре и посаду, после чега су осванули у најеминентнијем ноћном локалу у Александрији. Године 1933. "Небојша" и "Осветник" опет су биле у водама јужног Средоземља, а 4. октобра 1934. године још једном, овога пута "Храбри" и "Смели" кренули су на ново крстарење, за време кога су пристајали на Сицилији, да би касније продужили у Бизерту, где је "Смели" упловио, док је у међувремену "Храбри" остао на пучини где се касније поново сусрео са "Смелим". За време док су биле на крстарењу, састав је радио депешом обавештен да је у Марсеју убијен краљ Александар, и наложено им је да се одмах врате у земљу. У Тиват су обе упловиле 13. октобра.

Са крстарењима се наставило и у следећим годинама - напр. августа 1935. године "Храбри" и "Осветник" су опет посетили Малту, а следеће године биле су на Крфу.

Поред свега овога, подморнице су биле активне и у домаћим водама, активно спроводећи обуку посада, индивидуално и у садејству са површинским јединицама Морнарице. На једној од вежби, 16. маја 1938. године подморница "Небојша" се возећи на перископској дубини сударила са паробродом "Працат", негде измедју Боке Которске и Дубровника. Том приликом, предњи топ 102 мм у торњу је оштећен, али је подморница успешно изронила и вратила се у Тиват на поправке.

....

Захваљујући великој аутономији и добрим маритимним својствима, подморнице Краљевске морнарице могле су дејстовати не само у приобалном акваторију, већ и далеко од матичних база – на Средоземљу.

http://www.mojenovosti.com/index.php?opt...o8QalQzaUk