[Милослав Самарџић]

Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?

Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.