[Бенито]

Хајде да дам један пример за горе наведену расправу:
Већ сам постављао питање да ли је икад ико од српских боксера победио неког од најчувенијих светских шампиона у професионалном боксу, попут Демпсеја, Шмелинга, Луиса, Марћана, Листона, Клека/Алија, Фрејзера, Формана, Холмса, Тајсона, Холифилда, Ленокса Луиса, браће Кличко...
Да ли је икада ико од ових шампиона крочио на тло Србије?

Мухамед Али!
Наиме, као што је познато, после завршетка дуге и успешне каријере, Мухамед Али је обично путовао светом и на таквим турнејама зарађивао за живот.
Тако се једном затекао у Цириху. Ту га је, случајно на аеродрому, срео новинар Данко Васовић.
Данко Васовић упознао је Анђела Дандија још крајем 70-их година, када Данди, најславнији тренер и менаџер у историји бокса, долазио у Београд да види меч Мате Парлова на Маракани, за одбрану европске титуле у професионалном боксу. Највећи пулен Анђела Дандија у каријери био је, наравно, Мухамед Али, па је тако, преко Дандија, Васовић упознао Алија.
Пошто је видео старог пријатеља, Мухамед Али га је питао шта ради и чиме се бави. Васовић му је испричао како је намештен од УДБЕ и немачке обавештајне службе БНД са чувеним случајем Валдхајм. Али му је рекао да је на пропутовању и да има слободних десетак дана. Тако је Васовић дошао на идеју да га позове у Београд.
Дакле, у јесен 1988. године, Мухамед Али је стигао у Београд, пријавио се у хотелу Југославија и ту провео десетак дана. Кретао се по граду, ишао у Скадарлију ноћу, на Калемегдан дању. Ниједан једини дневни или недељни часопис у Југославији није известио да је Мухамед Али у Београду.
Наравно, због Васовића... Васовић јесте желео да се врати у "орбиту" преко Алија. Међутим, УДБА је била неумољива. Васовић је морао бити скрајнут из медија за сва времена.
Мухамед Али је после свега изјавио да му се у животу није догодило да га нико није интервјуисао читавих десетак дана у новој средини.
Ово је, иначе, одличан пример за младе историчаре да не узимају новине као озбиљан извор када истражују одређено раздобље. То се посебно односи на државе које су у периоду који се истражује били под тоталитарним режимом. А за Југославију под Брозовом удбом оваквих примера има небројено.
На жалост, из такве врсте "новинарства" нисмо изашли ни дан-данас.