[Бенито]

То је бесмислено, зато што ми нисмо демократска држава, а да би то постали, морали би да изградимо демократске установе. Демократске установе не чине зграде, него људи, односно образовани и морални људи, са јаким професионалним кодексима.
Уместо тога, ми и даље имамо непоправљиво велики уплив субнора у државне установе, и временом те државне институције више не служе ни држави, а камоли народу и друштву, него служе субнору, односно појединцима који су интересно повезани да делују кроз ту опасну организацију.
Да не говоримо о војсци и њеној служби, која је нетакнута од 1945. године, и над њом нико нема контролу. Најбољи пример њиховог утицаја је катедра за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду. Од времена Зечевића и Петрановића, до дана данашњег, ова катедра је потпуно издвојена од остатка Катедре за историју Филозофског факултета. Они тамо раде шта хоће, не сме им нико ништа... У овом сукобу на катедри за историју једна страна је покушала да и њих увуче у сукоб, али се то завршило пре него је и почело.
Другим речима, никакав утицај медији немају у Србији, јер Србија није демократска земља, односно то је земља која нема снаге да се ослободи титоистичког наслеђа. А питање је да ли то и жели. Зато медији немају никакав утицај, ни званични ни алтернативни. Самим тим, утицај интелектуалаца је минимизован до те мере да су они постали вишак, страно тело у овој држави. То се најбоље види по томе што углед интелектуалаца у српској историји никада није био гори него што је данас. И биће још гори.