06-03-2014, 10:34 PM
Покушаћу у овом тексту да дам приказ једне од највећих битака наше херцеговачке браће против црвене комунистичке банде. Наиме, ради се о чувеној бици на Гату. То је старо аустроугарско утврђење код Гацког у Херцеговини и представљало је веома значајно стратешко утврђење.
Средином 1942. године постале су видљиве последице комунистичког терора широм Херцеговине што је проузроковало пучеве у комунистичким јединицама и преласку партизана у четничке редове. Када су откривене масовне гробнице невино страдалих људи од комуниста, број четника се нагло повећао на скоро 8.000 док комуниста није било ни 1.000.
Гатачки четници су још 9. јуна 1942. године отели Гат од локалних комуниста а њих разјурили. То се није допало Титу уопште. Одмах сутра дан, командант 1. пролетерске бригаде Коча Поповић је Титу да сачекају да се четници увуку дубоко на исток па да на препад заузму Гат. Наравно, Тито се сложио и дао одобрење за напад. Гатачки и невесињски четници заиста нису знали да се спрема комунистички напад нити ко их напада. У нападу на Гат учестовале су 1. и 2. пролетерска бригада у повлачењу из Црне Горе одакле су их разјурили Станишићеви четници. Наиме, вече уочи комунистичког напада, четници су заузели положаје од Гата до Казанаца у дужини од 5 км. Тада се на Гату налазио само један вод Невесињаца чије положаје комунисти заобилазе и нападају. Остали водови су били на вечери и одмору у Галешини. Пре тога су гатачки чобани дотрчали у логор Првог батаљона гатачке бригаде са обавештењем да се комунисти налазе свуда. Чим су одјекнули први пуцњи, дојурили су четници који су били у Галешини и развила се жестока битка која је трајала до самог свитања 11. маја. Тада су их жестоко напали са бокова четници 2. батаљона гатачке бригаде. Иако су били свесни да немају шансе против гатачких и невесињских четника, комунисти су упорно покушавали да заузму Гат. Када се разданило, са Гата су четници видели да су се комунисти повлачили према Манитој Гори, Равном и Волујку.
Издвојио бих исказе др Сава Скока и Алексе Тепавчевића о овој бици:" У напад на Гат, уместо 7 батаљона кренула су свега 3 (2 ужичка и 1 краљевачки). Пред утврђењем се налазио само један батаљон али се одао када је један партизан пуцао на четничког стражара. Тада се развила жестока битка са четницима Невесињске бригаде против које нису имали шансе. У сам освит 11. маја, четници су извели контра јуриш у Доњим Казанцима у коме је дошло до борбе прса у прса са 4. ужичким батаљоном. Потпуно уништење 4. ужичког батаљона спречио је 5. ужички батаљон који је успео само да прифати остатак 4. батаљона јер су и њих напали невесињски четници."
Пораз комуниста на Гату је катастрофалан о чему сведочи Алекса Тепавчевић. Наиме, Алекса наводи да су после завршетка битке четници пронашли 72 лешине комуниста мада су их налазили и наредних неколико седмица по шкриповима. Дакле, четници су их разбили на комаде. Да би оправдао катастрофалан пораз на Гату, командант Коча Поповић се правдао код Тита тешким тереном (заиста јесте такав терен) и отказивањем Ловћенаца и Херцеговаца. Међутим, истина је сасвим друга. Партизани су лоше проценили ситуацију на терену и потценили су гатачке и невесињске четнике што им се обило о главу.
Средином 1942. године постале су видљиве последице комунистичког терора широм Херцеговине што је проузроковало пучеве у комунистичким јединицама и преласку партизана у четничке редове. Када су откривене масовне гробнице невино страдалих људи од комуниста, број четника се нагло повећао на скоро 8.000 док комуниста није било ни 1.000.
Гатачки четници су још 9. јуна 1942. године отели Гат од локалних комуниста а њих разјурили. То се није допало Титу уопште. Одмах сутра дан, командант 1. пролетерске бригаде Коча Поповић је Титу да сачекају да се четници увуку дубоко на исток па да на препад заузму Гат. Наравно, Тито се сложио и дао одобрење за напад. Гатачки и невесињски четници заиста нису знали да се спрема комунистички напад нити ко их напада. У нападу на Гат учестовале су 1. и 2. пролетерска бригада у повлачењу из Црне Горе одакле су их разјурили Станишићеви четници. Наиме, вече уочи комунистичког напада, четници су заузели положаје од Гата до Казанаца у дужини од 5 км. Тада се на Гату налазио само један вод Невесињаца чије положаје комунисти заобилазе и нападају. Остали водови су били на вечери и одмору у Галешини. Пре тога су гатачки чобани дотрчали у логор Првог батаљона гатачке бригаде са обавештењем да се комунисти налазе свуда. Чим су одјекнули први пуцњи, дојурили су четници који су били у Галешини и развила се жестока битка која је трајала до самог свитања 11. маја. Тада су их жестоко напали са бокова четници 2. батаљона гатачке бригаде. Иако су били свесни да немају шансе против гатачких и невесињских четника, комунисти су упорно покушавали да заузму Гат. Када се разданило, са Гата су четници видели да су се комунисти повлачили према Манитој Гори, Равном и Волујку.
Издвојио бих исказе др Сава Скока и Алексе Тепавчевића о овој бици:" У напад на Гат, уместо 7 батаљона кренула су свега 3 (2 ужичка и 1 краљевачки). Пред утврђењем се налазио само један батаљон али се одао када је један партизан пуцао на четничког стражара. Тада се развила жестока битка са четницима Невесињске бригаде против које нису имали шансе. У сам освит 11. маја, четници су извели контра јуриш у Доњим Казанцима у коме је дошло до борбе прса у прса са 4. ужичким батаљоном. Потпуно уништење 4. ужичког батаљона спречио је 5. ужички батаљон који је успео само да прифати остатак 4. батаљона јер су и њих напали невесињски четници."
Пораз комуниста на Гату је катастрофалан о чему сведочи Алекса Тепавчевић. Наиме, Алекса наводи да су после завршетка битке четници пронашли 72 лешине комуниста мада су их налазили и наредних неколико седмица по шкриповима. Дакле, четници су их разбили на комаде. Да би оправдао катастрофалан пораз на Гату, командант Коча Поповић се правдао код Тита тешким тереном (заиста јесте такав терен) и отказивањем Ловћенаца и Херцеговаца. Међутим, истина је сасвим друга. Партизани су лоше проценили ситуацију на терену и потценили су гатачке и невесињске четнике што им се обило о главу.