[Александар Динчић]

Требало би да су имали право да стрељају само за губитке од нерегуларним формација, то јест партизана.

Њихови команданти и јесу били осуђени у Нирнбергу, осим једног који се убио, због злочина према међународно признатој држави-Краљевини Југославији. А благе затворске казне уследиле су зато што је велики проценат отпадао на злочине према партизанским формацијама и зато што су исте изашле из рата као победници.

Мало ти је ово контрадикторни.
Нису осуђени извршиоци злочина, укључујући и официре. Ваљда зато што делегати комунистичке Југославије нису рекли да су ти Немци гинули највише од четника.
Који велики проценат, кад су од 240 Немаца погинулих 1941. негде око 220 убили четници?
Ваљда ако су "победници", следи оштрија казна.

Ово је мало сложена ствар.
Суђено је и немачким командантима који су наређивали ратне злочине у НДХ - на партизанској територији. Мислим да су добили блаже казне баш зато што су у највећем проценту убијали цивиле или војнике на партизанској територији у време операција "Вајс", "Шварц", "Лоптаста муња", "Коњички скок" и др.
Тачније, они у Нирнбергу су ту ствар посматрали на овај начин. Злочин против државе повлачи казну затвора и аутоматску пресуду-осуду за злочин. А злочини против нелегалних формација, укључујући и таоце (зато се тај случај и звао "случај таоци"), који су се затекли на партизанској територији - блаже казне. Немачки браниоци управо су инсистирали на томе, да се ради о нелегалним војним формацијама и да се с тога не може говорити о неким ратним злочинима.
Сигурно би казне биле далеко ригорозније да је Краљевина Југославија изашла као победник из рата. Правно посматрано и јесте, али са револуционарним снагама. И зато су савезници у Нирнбергу правили те правне клацкалице (криви сте, али не толико много) и мало пометњу. Да је генерал Беме имао чвршће нерве и да није посегао за цијанидом као Геринг, и њега би држали максимално пет година и пустили.