19-12-2020, 04:45 PM
Наравно, сви се хватају Кракова и према њему наводе да су Немци ово рекли Недићу. Оно што је проблем код ове наводне ситуације је да се то догодило у другој половини августа 1941. године. Априлски рат завршен је 17. априла, НДХ основана 10. априла и тако даље... Значи, прошло је четири месеца док се Немци нису сетили да неком доделе управу над предкумановском Србијом и тек тада га услове комадањем Србије на оне који су већ заузели одређене делове Краљевине Југославије. Не треба, наравно, заборавити да је у међувремену дошло до напада Немачке на СССР, у чему су учествовале и снаге оних који су требали да раскомадају Србију. Да ли је Недића оваква претња могла да уплаши? Не сме се заборавити да се радило о бившем начелнику ђенералштаба ВКЈ, који је изузетно добро знао са каквим капацитетима и националним и политичким и војним располажу те нације које су требале да раскомадају Србију. Сетимо се само да усташе никада нису успоставиле ефективну власт на многим деловима НДХ. Шта тек рећи о Арнаутима, чије су амбиције биле огромне, а могућности мале. Евентуално су Бугари представљали највећу опасност, али чак ни они не би могли да испуне тај задатак, што се и показало после 1. јануара 1943. године.
Дакле, Немци ово нису рекли Милану Недићу и тако га приморали да формира Владу "Националног спаса".
Али, официри Вермахта и Гестапоа то јесу рекли Милану Аћимовићу недуго после краја Априлског рата. Два разлога су пресудна да су њему, а не Недићу ово рекли:
1. Аћимовић је био немачки полицијски ђак и имао је доста професионалних пријатеља у немачким безбедоносним службама
2. Аћимовић није могао познавати снаге и прилике у околним балканским државама као неки високи генерали или политичари, те је могао да наседне на овако провидну претњу.
И, на крају, извор - Милан Аћимовић је ово дословно испричао др Живку Топаловићу приликом њиховог сусрета када је капетан Штаркер желео да ухвати везу са Дражом Михаиловићем, како би се снаге Вермахта директно предале америчкој војсци, до чега није дошло...
Из свих горе наведених разлога, као и из разлога што је Станислав Краков крајње непоуздан извор за било шта везано за Милана Недића, и поред свих ограда према лику и делу др Живка Топаловића, овог пута верујем у веродостојност његовог сведочења.
Зато сам сигуран да су ову претњу Немци изрекли Милану Аћимовићу и тако га натерали да формира Комесарску управу, а никада ово нису изрекли Недићу како би формирао Владу "Националног спаса".
Дакле, Немци ово нису рекли Милану Недићу и тако га приморали да формира Владу "Националног спаса".
Али, официри Вермахта и Гестапоа то јесу рекли Милану Аћимовићу недуго после краја Априлског рата. Два разлога су пресудна да су њему, а не Недићу ово рекли:
1. Аћимовић је био немачки полицијски ђак и имао је доста професионалних пријатеља у немачким безбедоносним службама
2. Аћимовић није могао познавати снаге и прилике у околним балканским државама као неки високи генерали или политичари, те је могао да наседне на овако провидну претњу.
И, на крају, извор - Милан Аћимовић је ово дословно испричао др Живку Топаловићу приликом њиховог сусрета када је капетан Штаркер желео да ухвати везу са Дражом Михаиловићем, како би се снаге Вермахта директно предале америчкој војсци, до чега није дошло...
Из свих горе наведених разлога, као и из разлога што је Станислав Краков крајње непоуздан извор за било шта везано за Милана Недића, и поред свих ограда према лику и делу др Живка Топаловића, овог пута верујем у веродостојност његовог сведочења.
Зато сам сигуран да су ову претњу Немци изрекли Милану Аћимовићу и тако га натерали да формира Комесарску управу, а никада ово нису изрекли Недићу како би формирао Владу "Националног спаса".