[Александар Динчић]

Главни разлог за формирање и рад окупаторске субординарне владе М.Недића била је исхитрена вера у скорашњу немачку победу а што је аутоматски повлачило трку за положајима, у тој новој Европи. Све што се у научним круговима пише о недићевој влади је једном речју пресипавање из шупљег у празно. Нема ту никаквих нових елемената, нити открића, осим уобичајне приче у сваком рату, са неким изузецима (свакодневни живот по градовима и селима). Као и незаобилазних накнадних правдања (после битке сви су генерали): заштита српског народа и лакши положај под окупацијом, спашавање српских избеглица, чување целовитости додељене територије (раскомадаће је вековни српски непријатељи), повратак ратних заробљеника, одбијање да се српска омладина шаље на Источни фронт, сузбијање разорне комунистичке делатности и сл.

Људи из те бранше су једноставно тада видели како све иде ка немачкој победи. И зашто да у тој новој подели и они мало не штрпну. Ионако су то били пуки каријеристи рашчистивши (у великој мери) са својом прошлошћу (Недић, Љотић, Динић, Јовановић, Јонић, Костић). Да су мислили да тако неће бити- зашто би уопште правили комбинације о српској влади и рушили комесарску управу? Зашто би подносили лажне извештаје како у Србији, у периоду од друге половине јуна до краја августа постоји неки комунистички устанак? Наравно - да изврше какав-такав притисак на Немце небили им они дали више власти и већа овлашћења. Најзад, зашто су похитали да створе владу када су Немци били скоро пред Москвом?

Сасвим је друга ствар након што су увидели да се ствари неће одвијати према њиховим пројекцијама и замислима и када су Немци рекли: „Сада не може назад... Како ће се ствари одвијати то зависи од нас“.
Е зато су уследила накнадна правдања, накнадном памећу, које су, на жалост, поједини историчари баш жешће упили.