28-12-2020, 03:38 PM
Прва пуцњава између четника и црвених десила се 31. марта 1906. године, код кафане "Два Шумадинца", у Београду. Наиме, тога дана био је велики раднички митинг у организацији ССДС (Српске социјалдемократске странке). Када су се радници враћали са митинга, пролазили су поред "Два Шумадинца", испред које су седели четници који су се управо вратили из четничке акције у Маћедонији.
Четници су већ имали изграђен анимозитет према вођама социјалиста, Туцовићу, Поповићу и Кацлеровићу, који су непрекидно агитовали у штампи против четничке акције у Старој Србији. То је био узрок.
Повод је био што су четници добацили радницима нешто увредљиво зато што су са њима биле и раднице, које су четници назвали "жентурачама", јер је то кршило њихов патријархални поглед на Србију.
Радници, којих је било неколико стотина, напали су ових 8 четника, који су се прво са њима потукли, а онда извадили и оружје и припуцали. Радници су одговорили камењем, а онда су четници припуцали у месо. Убрзо су и социјалисти донели оружје и мирисало је на велико крвопролиће.
Сукоб је заустављен доласком министра унутрашњих дела Ивана Павићевића (врло занимљива личност, о њему питање ускоро) који је са жандармеријом стао између две стране и зауставио сукоб. На улици је остало неколико рањених радника, које су четници ранили из ватреног оружја, али нико није погинуо.
То је први оружани сукоб између четника и социјалиста (касније комуниста - углавном марксиста) за који се зна.
Оно око чега су се тада потукли, а то је проглашавање четничке борбе за права Срба на Балкану за великосрпску хегемонију и увлачење жена у политички живот, и сада је главни предмет сукоба ове две политичке оријентације у српском народу.
Четници су већ имали изграђен анимозитет према вођама социјалиста, Туцовићу, Поповићу и Кацлеровићу, који су непрекидно агитовали у штампи против четничке акције у Старој Србији. То је био узрок.
Повод је био што су четници добацили радницима нешто увредљиво зато што су са њима биле и раднице, које су четници назвали "жентурачама", јер је то кршило њихов патријархални поглед на Србију.
Радници, којих је било неколико стотина, напали су ових 8 четника, који су се прво са њима потукли, а онда извадили и оружје и припуцали. Радници су одговорили камењем, а онда су четници припуцали у месо. Убрзо су и социјалисти донели оружје и мирисало је на велико крвопролиће.
Сукоб је заустављен доласком министра унутрашњих дела Ивана Павићевића (врло занимљива личност, о њему питање ускоро) који је са жандармеријом стао између две стране и зауставио сукоб. На улици је остало неколико рањених радника, које су четници ранили из ватреног оружја, али нико није погинуо.
То је први оружани сукоб између четника и социјалиста (касније комуниста - углавном марксиста) за који се зна.
Оно око чега су се тада потукли, а то је проглашавање четничке борбе за права Срба на Балкану за великосрпску хегемонију и увлачење жена у политички живот, и сада је главни предмет сукоба ове две политичке оријентације у српском народу.