[ПРОСВЕТАР]

Нема дана безъ очнога вида!
Нити праве Славе безъ Божића!

Славіо самь Божићъ у Витлеемъ,
Славіо га у Атонску Гору ,
Славіо га у Свето Кіево,
Алъ є ова Слава одвоила,
Са простотомъ и са веселошћу:

Ватра плама болѣ него игда,
Прострта є слама испредъ огня,
Прекршћени на огню Бадняцы,
Пушке пучу, врте се пецыва,
Гусле гуде, а кола пѣваю,
Съ Унучађу Ђедовы играю;
По три паса врте се у коло,
Све бы река єдногодишницы!

Све радошћу дивномъ наравнѣно;
А што ми се найвыше допада,
Што свачему треба наздравити!
Вѣрне слуге помяни Господи!
Владаоце ма твое робове ,
Непобѣдногъ младога Душана!
Обилића, Кастріота Ђура!

Зриновића, Ивана, Милана!
Страхинића, Релю крилатога!
Црновиће, Ива и Уроша!

Цмилянића, Войводу Момчила!
Янковића, деветъ Юговићахъ,
И Новака поради халака!

И остале наше Витезове ,
На небу имъ Душе царовале,
Ка’ имъ име на земльи царуе.!

EX ORIENTE LUX!