[Бенито]

Уговор су потписали. Никада га за време живота Јосипа Броза није објавио ниједан југословенски историчар, од којих су неки и данас живи и академици су и угледни научници.
Уговор је први у емиграцији објавио историчар др Иван Авакумовић у култној књизи "Дража Михаиловић према немачким документима", а од њега је преузео амерички историчар Робертс и такође га објавио. Тада су се "велики" историчари из Београда утркивали ко ће пре да демантује.
Први у Југославији овај уговор је објавио Владимир Дедијер у једном од својих додатака "Прилога за биографију Јосипа Броза", на 700 и некој страни, не знам тачно, пишем по сећању.
Уговор је подразумевао да се комунисти обавезују да ће ратовати против савезника уколико се искрцају на јадранској обали, у садејству са Немцима.
Ово што Ти они шаљу треба да докаже да су се непријатељства између комуниста и Немаца наставила. Али, не кажу Ти, можда зато што не знају, да је уговор подразумевао, без обзира на могућу сарадњу у вези искрцавања савезника, да партизани морају да престану било каква војна дејства на немачкој окупационој зони. Пошто они то нису учинили, било да нису знали за уговор, било да су хтели да се крше, чак и ово немачко нападање партизана у Славонији је , у суштини, део уговора који су у Загребу потписали комунисти који су за то били овлашћени од Броза и врха КПЈ.
Ето, то ти је суштина.

Не знам где си нашао податак да је икакав уговор потписан после Мартовских преговора. Да је тако нешто учињено, ваљда би се звао Мартовски договор или уговор... Не знам да ли је ико икад и написао да је ишта потписано, а камоли после тога испоштовано.
Једино што је остало, а да је покренуто још раније, су размене заробљеника, које су се одвијале до краја рата.

У току преговора је дискутовано о више ствари.
О ситуацији након евентуалне борбе против Енглеза ако би се искрцали се споредно дискутовало. Став партизана је био да би се борили против Енглеза ако би они дошли супротно њиховим жељама. Тај је став легитиман, а између њега и да би се борили у сарадњи са Немцима постоји прилична разлика.
На крају, кад су се Савезници искрцали, било је у договору са Титом, те није било већих проблема.

Претпоследња реченица је наставак горенаведеног бесмисла, на коју се сасвим лепо везује већ поменути закључак.

На крају, и не мало битно.
Немци у неколико књига мемоара наводе да је пре преговора ухваћен курир који је носио поруку коминтерне Титу, у којој наводи да је могао да понуди да ће се борити против Енглеза ако се искрцају.
Ово, ако је истинито, може да баци потпуно друго светло на цео догађај. То би значило да су преговори рађени по договору са Коминтерном и Стаљином.
Коришћење курира је исто битно, јер су Совјети знали да радио веза није безбедна и да Енглези могу да је слушају, а овако нешто би могло да поквари односе међу Савезницима.
Такође, у то време је на конференцијама донета одлука да нема искрцавања Савезника на Балкан, што је било познато и врху СССР. Тако је Тито без проблема могао да тако нешто и понуди, јер се наведени сценарио не би ни одиграо. Наравно, опет да поновим, ако је ова прича око курира тачна. (мени се чини врло реална).

Споразум ( не уговор, ево исправљам се, пошто сам писао на брзину) сам видео у прилозима за биографију Јосипа Броза, аутора Владимира Дедијера. То је било пре више од две деценије.
Дакле, споразум је потписан.
Ово друго што сте написали не би коментарисао.
Једном речју, комунисти су били у врло тешкој ситуацији. Нису имали појма о томе да се савезници неће искрцати на Балкану.
А и да су знали да се Англо-американци неће искрцати на Балкану, направили би споразум са Немцима. Јер им је била потребна нека врста сепаратног мира са Немцима. Али, то већ улази у домен претпоставки.
Цела прича око радио-станица и везе са Коминтерном је деценијама заташкавана да би се из те једначине избацио Загреб, а самим тим усташе и Немци.
Што се тиче Ваше теорије о преговорима у Загребу као обичном договору о обичној размени заробљеника, то треба сагледати у светлу самих догађаја. Прво, Немци су сатирали партизанске снаге и гурали их директно у Неретву, и не види се мотив зашто би се Немци са страном коју побеђују размењивали заробљенике; друго- преговори нису једнократни, него трају и трају....; треће- зашто би делегацију супротне стране звали на такав договор ван ратног подручја, па још и проверавали њихове идентитете; односно потврђивали њихов легитимитет; четврто- зашто би Броз на то уопште пристао ако није у подређеном положају; пето- зашто би чланови партизанске делегације пристали да иду у центар Загреба, не плашећи се заробљавања...
И тако даље...