[херцеговац]

Милослав Самарџић

Па то ти и причам. На свака три дана. Тај лаже. Десет снимака за десет дана и он би сијао као јелка.

Или је имао упалу плућа или прехладу. То су различите ствари.

Мало ми је чудно колико не прихваташ реалност да корона постоји и да је како кога заломи.

Доста здравих и јаких људи је сломила, а неки су и умрли.

Не причам о болесним људима, него јаких који су у тренингу били и нису плачипичке. Послиједњи, од сестрине куме муж. Педесет и нека година. Сваки дан трчање, теретана по пропису. Други, са Златара човјек као од стијене одваљен, истопио се на седамдесет килограма, осам дана у коми био. Извукао се, не може прећи праг да оде у тоалет.

О психози, питај Крагујевчанку.

Када сам дошао кући она хистерију дигла јер сам био феномен. Два пута су мјерили сатурацију. 70. По томе сам требао бити доњи, а ја дошао кући колима, упалио гусларско сијело и попио кафу.

Хитна није хтјела доћи, морао звати Далматинца. На жалост послије је и он оболио.

У болници шибнули у старту кортикостероиде и хепарин.

Од тога се људи дигну. Тако је сигурно и он.

Кисеоник нисам прихватио.

Како сам се осећао, тотално сјебано. Само воља ме тјерала да се покренем.

Три дана неједеш и немаш осјећај да си гладан.

Грозницу не можеш да скинеш лијековима у концентрацијама које су нама доступне.

Гадан осјећај гушења.

---

Истина је да износе људе у црним врећама.