[Бенито]

Постави се у то време. То је, релативно, кратак период историје. Прешли су Албанију, савезници не шаљу бродове, не знају ни где ће отићи... Са друге стране, они више брину о Србији коју су напустили, а велики број њих током борби са Бугарима. Изузетно је јак бекраунд балканских ратова и победа и они размишљају да се те тековине не сруше, јер знају да ће се кад-тад вратити у предкумановску Србију и то се питање не поставља.
Главни печат њихове генерације, како су и они схватали, било је што су баш они "осветници Косова". И плашили су се да им ту славу неко не узме у закулисним радњама великих сила.
Зато је ова ћосићевска прича о "Лондонском уговору" из 1915. године прави пример преумљавања српске историје, како би се оправдала комунистичка издаја Србије и српских националних интереса.
ПС наравно из те "Драчке" перспективе они нису могли знати да руски цар неће напустити Србе и да су Руси, почетком Првог светског рата, дефинитивно преломили и уместо Бугара за свог главног савезника на Балкану изабрали Србе. То је напуштено само у периоду СССР, али повратком Русије као самостална државе, тај приоритет се гаји и данас у међусобним односима. Додуше са варијацијама, али никада више нису Бугари били разлог за евентуалне несугласице.