[Бенито]

Ма јок, ајде да одговорим. Пред сам Други светски рат најпопуларнији шлагер певачи били су: Раде Раденковић, Београђанин о коме се готово ништа не зна после Другог светског рата. Има његових трајних снимака сачуваних у архиву Радио Београда; затим, Урош Сеферовић (Рисан, 1919- САД, после 1983), отишао је из Краљевине Југославије, током 1939. године, у САД. Тамо се почетком Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије придружио Српској народној одбрани и активно учествовао у свим њиховим акцијама. У време Брозове Југославије живео је у САД и био је, уз Михајла Пупина, најдуговечнији председник СНО у њеној историји. У САД је завршио Медицински факултет и специјализирао психијатрију. Променио је презиме из Сеферовић у Сефер, па се зато његово име може наћи као др Урош Сефер. Пошто је био председник СНО у време црквеног раскола, његови противници, од којих су неки радили за удбу, измислили су трач да је променио презиме да би се представљао као сефардски Јеврејин и тако се приближио богатим круговима у САД. Истина је била да је презиме променио, односно скратио у време када се још надао великој певачкој каријери у Америци; и трећи је Василије Хаџимановић, апотекар из Кавадараца, који је био изузетно познат, али ни он није наставио каријеру певача после Другог светског рата, када је био у пуној певачкој зрелости. Његов син био је Зафир Хаџиманов , певач, песник и глумац, који је недавно преминуо, а унук је Васил Хаџиманов, познати музичар.