27-04-2021, 09:13 AM
ЗАШТИТНЕ МАСКЕ И КОРОНА ВИРУС: ДА ЛИ ШТИТЕ, КАД ТРЕБА ДА СЕ НОСЕ, ЗАШТО СЕ ПРОПИСИ РАЗЛИКУЈУ И ДРУГЕ ДИЛЕМЕ
Од демонстраната у Америци и Берлину, до друштвених мрежа у Србији - чини се да значајан број људи не верује у делотворност заштитних маски које треба да спрече ширење корона вируса.
„Нећу се одрећи своје слободе да би нечије дете са леукемијом живело два-три месеца дуже", пише један корисник Фејсбука у узаврелој дискусији о маскама, мада додаје да „намерно преувеличава".
Друга особа на Твитеру пише да не жели да их носи јер је „гуше", трећа да „нема потребе за тим код здравих особа", четврта да „и на паковању пише на не штите од вируса", а пети поручује да је то његова „лична ствар".
Маска је постала симбол раздора између оних који брину о колективном здрављу и оних који инсистирају на слободи избора, чак и када то значи угрожавање здравља других.
Људи су данас суочени са великим бројем супротстављених информација које нас аутоматски деле у групе за или против, док паралелно са тим не постоји званична институција којој се верује.
Трагајући за информацијама, најчешће дођемо до одговора да не знамо шта је истина или да је можемо прилагодити сопственом уверењу, што доводи до збуњености, беспомоћности, па на крају и параноидности.
Прикупили смо поуздане и проверљиве научне информације о корисности или наводној штетности маски, о томе зашто у неким земљама није обавезна и да ли је „средство контроле и понижења".
ДА ЛИ МАСКА ШТИТИ ОД ВИРУСА И КАКО?
Укратко - да. Али, маске нису свемогуће и зато морамо да разумети како тачно могу да помогну.
Потребно је да се маска правилно користи, али је кључно и одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метара, као и редовну хигијену.
Исте смернице дају и службе за јавно здравље у Америци, Британији и другим земљама.
Ношењем заштитне маске преко носа и уста блокирамо капљице које издишемо или удишемо, а у којима се налазе вируси.
То сликовито потврђује и експеримент снимљен камером којим је утврђено да се приликом изговарања једноставне фразе произведу стотине капљица у распону од 20 до 500 микрометара.
Када се преко уста стави тканина, готово све те капљице су блокиране.
Ставите длан пола метра испред уста и, без маске на лицу, дуните у њега. Сад ставите маску, дувајте у длан, и измерите даљину до које добацује издах.
Велике су шансе да сте на друштвеним мрежама наишли на фотографију паковања маски на којем пише да оне „не пружају заштиту од вируса".
Међутим, овде је реч о неразумевању заштите коју овакве маске пружају, као и о погрешном тумачењу натписа.
Одређене маске са филтерима, као што је модел Н95, пружају највише заштите ономе ко их носи.
Али главна сврха ношења маске је да спречи да заражени људи пренесу вирус на друге - то је епидемиолошка мера „контроле извора", односно заштите околине и људи који се налазе у њој.
Бројне студије указују на то да би ширење вируса било заустављено када би 80 одсто људи носило маску.
Стопа ширења вируса, као и број умрлих, били су мањи у срединама где постоје културолошке норме ношења маски или прописи који то налажу, утврдила су истраживања.
О ефикасности ношења маски постоји мноштво доказа и научних истраживања објављених у медицинским журналима, а нека од последњих клиничких и других студија.
ЗАШТО ДА НОСИМ МАСКУ АКО НЕМАМ КОРОНУ?
Укратко - зато што не можете увек да знате да ли сте заражени и јер поред туђег, чувате и сопствено здравље.
Период инкубације вируса у просеку траје пет или више дана, а постоје и оболели који имају слабије симптоме или их уопште немају.
Досадашња истраживања Ковида-19 су показала да је концентрација вируса у оболелом на врхунцу неколико дана пре него што дође до испољавања симптома.
Ко то не разуме, или се прави да не разуме, ни најмање се не разликује од неког ко инсистира на сексу без заштите, а не зна има ли ХИВ или не.
Ако не носимо маску јер верујемо да смо здрави, можемо из нехата заразити другог.
А питање је како би та особа поднела вирус - поготово ако је реч о старијима, хроничним болесницима, оболелим од тешких болести, особама без имунитета, као што су примаоци трансплантираних органа.
Чак и наизглед здрави, млади људи, умиру од Ковида-19 услед прејаке имунолошке реакције.
Али ниједна маска није савршена. У зависности од околности и изложености вирусу, у неким случајевима ипак може доћи до заразе.
Међутим, ношење маске и даље може да направи разлику у томе колико тешко ћете се разболети, да ли ћете завршити у болници или само са лакшим симптомима.
Када удахнете честице вируса, оне одмах нападају све ћелије до којих дођу и претварају их у машине за множење вируса, а наш имуни систем покушава да заустави овај процес.
Количина вируса којој сте изложени - „вирално оптерећење" - може да пресуди колико ћете се тешко разболети.
Ако је количина вируса веома висока, имунолошки одговор може да буде буран при чему се наноси велика штета организму.
Али ако је почетна количина унетог вируса мала, имуни систем је у стању да се избори мање драстичним реакцијама - особа има мање симптома, ако их има уопште.
Ако носите маску у непосредној близини неког ко има вирус - удахнућете мању количину честица и проћи боље него да је нисте имали.
(НЕ) СОЛИДАРНОСТ ПОД АРГУМЕНТОМ ЛИЧНЕ СЛОБОДЕ
Иако су током историје помогле спашавању бројних живота од болести, данас су маске предмет расправа и скепсе.
Истиче се и јака несолидарност међу људима, па се неношење маски доживљава као неки бунт против система.
Проблем је у томе што људи верују да тиме имају шири поглед на ситуацију и да виде нешто што већина не види, а заправо им измиче једноставна логика, а то је да ако нешто имаш преко уста и носа, капљица физички не може да улети или излети. Толико је једноставно.
Под паролом да су маске „брњице", средство „понижења" које намеће власт како би контролисала становништво, а можда једног дана исто тако присилила на чиповање или вакцинацију, за коју такође верују да је штетна, неки људи оправдавају неношење маски.
Много људи информисању приступа површно, па тако наилазе на сензационалистичке наслове који заправо имају сврху изазивање страха, сумње и идеје да нам неко жели зло.
Пошто се људи иначе не осећају довољно безбедно у животу, завера им је логични след ствари у свету који је за њих опасно место.
И пошто све мање верују у науку, а више у псеудонауке, заправо поверују ономе ко им убедљивије исприча.
Стручњаци за борбу против дезинформација саветују да проверите одакле је нека тврдња потекла, да ли се може наћи и на другим местима, да ли се може проверити њена тачност код поузданих извора и стручњака, као и ко стоји иза медија или профила на друштвеним мрежама који је преносе.
ВРСТЕ МАСКИ И ЊИХОВЕ НАМЕНЕ
- Памучне маске за лице шију се од двослојних или вишеслојних материјала и носе при свакодневним животним активностима.
- Медицинске (хируршке) маске првенствено се користе за заштиту других од излагања потенцијално заразним капљицама особе која носи маску. Намењене су за једнократну употребу.
- Филтрирајуће маске (ФФП2 и ФФП3) намењене су заштити од честица, капљица и аеросола насталог при раду у здравственим установама. Намењене су за једнократну употребу, искључиво у медицинске сврхе.
Маска од платна има заштитну улогу ако се:
- Не дели са другом особом
- Пре и након стављања руке перу најмање 20 секунди или дезинфикују средством на бази 70 одсто алкохола
- Користи тако да прекрива уста, нос и браду и чврсто пријања уз лице
- Не додирује спољашња површина маске која је потенцијално контаминирана вирусима и не спушта испод браде приликом говора, јела и пића
- Скида када се овлажи и мења новом, сувом маском
- Након скидања одлаже у посебно намењену врећицу и по доласку кући опере
- Пере у машини за прање веша на температури од најмање 60 степени целзијуса или ручно на вишим температурама, а након тога испегла пеглом подешеном на температуру већу од 60 степени.
ЗАШТО НЕКИ НОСЕ МАСКУ ОД КУЋЕ ДО ПОСЛА ИЛИ КАД СУ САМИ У КОЛИМА?
Када изађете из куће, додирујете лифт, кваке, ограду и друге површине.
Зато је људима безбедније и лакше да носе маску петнаестак минута док су сами у колима или ходају од куће до посла или продавнице.
КО НЕ ТРЕБА ДА НОСИ МАСКУ?
Заводи за јавно здравље САД и Уједињеног Краљевства препоручују да маску не носе деца млађа од две године и људи са здравственим проблемима као што су срчане тегобе или астма.
Међутим, људи са респираторним проблемима су такође у већем ризику од компликација ако се заразе корона вирусом, те им се у Србији препоручује да се још више чувају - избегавају ризична места ризика и прилике када би требало носити заштиту.
ЗАШТО ЈЕ У НЕКИМ ЗЕМЉАМА ОБАВЕЗНО НОШЕЊЕ МАСКИ, А НЕГДЕ НЕ?
То није само питање прописа или савета струке - ради се и о култури и историји, али и томе што научници откривају нова сазнања о вирусу.
На почетку избијања епидемије, Светска здравствена организација саветовала је да маске носе само они који су болесни и показују симптоме и они који се старају о болеснима и људима за које се сумња да имају корона вирус.
Неколико месеци касније, сазнања о о томе како се нови вирус шири су проширена, па су ставови здравствених институција широм света у складу са њима промењени.
На свакој држави остаје одлука да ли да пропише ношење маски обавезним или да се ослони на личну одговорност појединаца или друге мере.
Ако није прописано законом, не значи да није пожељно и прихваћено.
У источној Азији, многи су навикли да носе маске кад су болесни или у сезони поленске алергије, зато што се сматра непристојним да се отворено кија или кашље.
Епидемија вируса Сарс 2003. године такође је истакла важност ношења маске, нарочито у Хонгконгу, где је било много смртних случајева од последица овог вируса.
Важна разлика између ових и западних друштава је у томе да је источна Азија већ раније проживела епидемију - а успомене на то још су свеже и болне.
Неке земље се суочавају са несташицом маски или је становништво у немогућности да их приушти, па влада бојазан да би људи на крају могли да почну поново да користе исте маске или оне које се продају на црно и које би могле бити слабијег квалитета.
ОПРЕЧНЕ ИЗЈАВЕ НАДЛЕЖНИХ ДОПРИНОСЕ ЗБУЊЕНОСТИ
Понекад се дешавало да чланови Кризног штаба износе супротне ставове о мерама заштите, природи вируса, па и о датуму краја епидемије, што је довело до конфузије у јавности.
Данас у све сумњамо и никоме заиста не верујемо, па се зато догоди да ношење маски постане део расправе - не само на друштвеним мрежама, већ и у продавници или на улици.
Док је почетком јула члан Кризног штаба пулмолог Бранимир Несторовић изјавио да „маске слабо штите", имунолог Срђа Јанковић је још на почетку епидемије рекао да неће скидати маску док се број заражених не смањи.
Несторовић је пре проглашења пандемије говорио да је корона „најсмешнији вирус", док је председник Србије Александар Вучић после увођења ванредног стања изјавио да ће „нам гробља бити мала" ако пензионери изађу напоље.
Два дана пре парламентарних избора у Србији крајем јуна, када су рестриктивне мере већином попустиле, дозвољена славља и фудбалске утакмице, епидемиолошкиња Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да „то није исти вирус као у марту и априлу", тврдећи да се исто преноси, али да је ослабио.
Најава пооштравања мера после ескалације епидемије у јулу покренула је масовне протесте у Београду и другим градовима.
Мислимо да нас је овај период највише суочио са тим какав однос имамо према поверењу и колико смо спремни да толеришемо неизвесност.
ЗАШТО НАМ МАСКЕ СМЕТАЈУ?
То што су маске корисне за заштиту нашег и здравља наше заједнице не значи да нам не изазивају нелагодност на више начина - пре свега јер су непријатне за ношење и стварају осећај да не можемо слободно да дишемо.
Та симболика 'слободног дисања' која нас иначе мучи, сада добија и своју материјализацију, сада заиста имамо мање слободе, чак и да удахнемо.
Људи који су психички нестабилнији могу тешко доживети ношење маски јер могу да их асоцирају на губитак даха услед паничног напада или било који облик гушења који који може да настане када су узнемирени.
Маске нас плаше, јер нам говоре да живимо у страху и неизвесности и колико год се трудили да будемо добро, свака особа са маском нас подсети да ипак није све у реду и да опасност још увек траје.
Људи који одбијају да носе маске, на неки начин одбијају да се суоче са реалношћу у којој се налазе.
Поред тога, маске онемогућавају важан процес „мапирања ума", при коме посматрањем израза лица других људи добијамо неку сигурност у интеракцији.
ДА ЛИ МАСКА СТВАРНО ШКОДИ ЗДРАВЉУ?
Укратко - не. Али као и код питања о томе колико штите, важно је да се користе правилно.
Друштвене мреже су преплављене објавама које заговарају да маске не треба носити јер наводно спречавају удисање кисеоника и доводе до мањка овог гаса у организму - хипоксије, као и до повећања количине угљен диоксида у крвотоку - хиперкапније, па и „до смрти".
Ове тврдње су нетачне према подацима Светске здравствене организације, америчког Центра за превенцију и контролу болести, али и према једноставним мерењима медицинских радника.
Хирурзи, лекари и друго медицинско особље редовно носе заштитне маске по читав дан.
Уколико носите хируршку или платнену маску готово је немогуће да ће доћи до удисања угљен диоксида јер оне не приањају чврсто уз лице.
То се једноставно неће догодити, осим уколико није херметички затворена и када изнова удишете издахнути ваздух.
Када издишете, угљен-диоксид ће проћи кроз маску и око ње.
Молекули угљен-диоксида знатно су мањи од капљица са корона вирусом које платнене и хируршке маске могу да зауставе - и неће их заробити тканина кроз коју се може дисати.
Без маске удахните полако и дубоко до пуних плућа, кроз нос или уста, свеједно. Сад то поновите са маском на лицу. Разлике нема.
Међу новијим „доказима" о њиховој штетности је вирални пост са фотографијама људи и деце са осипом од „бактерија" на лицу наводно насталим због маски.
Међутим, претрага и провера слика показује да је код свих осим једне особе, која има ретку алергијску реакцију, узрок осипа нека друга болест попут богиња и екцема.
КАКО ДА РАЗГОВАРАМО СА ЉУДИМА КОЈИ ОДБИЈАЈУ ДА НОСЕ МАСКУ?
Из угла психолога, особа која у данашње време одбија да носи маску заправо изражава немар према другим људима, а углавном из врло личних разлога - „смета ми маска, одбијам да прихватим да сам животно угрожен, одбијам страх, правим се да се ово не дешава, сви претерују".
Иза тога вероватно лежи велики страх од постојеће ситуације, далеко већи него код људи који поштују мере заштите.
Такву особу није лако разуверити и често дођемо до зида са аргументима, јер данас за све постоји Јутјуб видео који нас уверава у супротно, све са 'доказима'.
Треба да покушамо да објаснимо особи због чега је нама лично важно да носи маску, макар у нашем присуству.
Да објаснимо да смо сви тренутно збуњени и несигурни, да не знамо све одговоре, али да смо спремни да урадимо шта званичне институције предлажу, ако можемо да допринесемо смањењу ширења болести.
Ношење маске није велика жртва, па макар било на крају и бесмислено, али нам даје неки осећај моћи у овој тешкој ситуацији, осећај да барем нешто можемо да урадимо.
Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут
Од демонстраната у Америци и Берлину, до друштвених мрежа у Србији - чини се да значајан број људи не верује у делотворност заштитних маски које треба да спрече ширење корона вируса.
„Нећу се одрећи своје слободе да би нечије дете са леукемијом живело два-три месеца дуже", пише један корисник Фејсбука у узаврелој дискусији о маскама, мада додаје да „намерно преувеличава".
Друга особа на Твитеру пише да не жели да их носи јер је „гуше", трећа да „нема потребе за тим код здравих особа", четврта да „и на паковању пише на не штите од вируса", а пети поручује да је то његова „лична ствар".
Маска је постала симбол раздора између оних који брину о колективном здрављу и оних који инсистирају на слободи избора, чак и када то значи угрожавање здравља других.
Људи су данас суочени са великим бројем супротстављених информација које нас аутоматски деле у групе за или против, док паралелно са тим не постоји званична институција којој се верује.
Трагајући за информацијама, најчешће дођемо до одговора да не знамо шта је истина или да је можемо прилагодити сопственом уверењу, што доводи до збуњености, беспомоћности, па на крају и параноидности.
Прикупили смо поуздане и проверљиве научне информације о корисности или наводној штетности маски, о томе зашто у неким земљама није обавезна и да ли је „средство контроле и понижења".
ДА ЛИ МАСКА ШТИТИ ОД ВИРУСА И КАКО?
Укратко - да. Али, маске нису свемогуће и зато морамо да разумети како тачно могу да помогну.
Потребно је да се маска правилно користи, али је кључно и одржавање физичке дистанце од најмање 1,5 метара, као и редовну хигијену.
Исте смернице дају и службе за јавно здравље у Америци, Британији и другим земљама.
Ношењем заштитне маске преко носа и уста блокирамо капљице које издишемо или удишемо, а у којима се налазе вируси.
То сликовито потврђује и експеримент снимљен камером којим је утврђено да се приликом изговарања једноставне фразе произведу стотине капљица у распону од 20 до 500 микрометара.
Када се преко уста стави тканина, готово све те капљице су блокиране.
Ставите длан пола метра испред уста и, без маске на лицу, дуните у њега. Сад ставите маску, дувајте у длан, и измерите даљину до које добацује издах.
Велике су шансе да сте на друштвеним мрежама наишли на фотографију паковања маски на којем пише да оне „не пружају заштиту од вируса".
Међутим, овде је реч о неразумевању заштите коју овакве маске пружају, као и о погрешном тумачењу натписа.
Одређене маске са филтерима, као што је модел Н95, пружају највише заштите ономе ко их носи.
Али главна сврха ношења маске је да спречи да заражени људи пренесу вирус на друге - то је епидемиолошка мера „контроле извора", односно заштите околине и људи који се налазе у њој.
Бројне студије указују на то да би ширење вируса било заустављено када би 80 одсто људи носило маску.
Стопа ширења вируса, као и број умрлих, били су мањи у срединама где постоје културолошке норме ношења маски или прописи који то налажу, утврдила су истраживања.
О ефикасности ношења маски постоји мноштво доказа и научних истраживања објављених у медицинским журналима, а нека од последњих клиничких и других студија.
ЗАШТО ДА НОСИМ МАСКУ АКО НЕМАМ КОРОНУ?
Укратко - зато што не можете увек да знате да ли сте заражени и јер поред туђег, чувате и сопствено здравље.
Период инкубације вируса у просеку траје пет или више дана, а постоје и оболели који имају слабије симптоме или их уопште немају.
Досадашња истраживања Ковида-19 су показала да је концентрација вируса у оболелом на врхунцу неколико дана пре него што дође до испољавања симптома.
Ко то не разуме, или се прави да не разуме, ни најмање се не разликује од неког ко инсистира на сексу без заштите, а не зна има ли ХИВ или не.
Ако не носимо маску јер верујемо да смо здрави, можемо из нехата заразити другог.
А питање је како би та особа поднела вирус - поготово ако је реч о старијима, хроничним болесницима, оболелим од тешких болести, особама без имунитета, као што су примаоци трансплантираних органа.
Чак и наизглед здрави, млади људи, умиру од Ковида-19 услед прејаке имунолошке реакције.
Али ниједна маска није савршена. У зависности од околности и изложености вирусу, у неким случајевима ипак може доћи до заразе.
Међутим, ношење маске и даље може да направи разлику у томе колико тешко ћете се разболети, да ли ћете завршити у болници или само са лакшим симптомима.
Када удахнете честице вируса, оне одмах нападају све ћелије до којих дођу и претварају их у машине за множење вируса, а наш имуни систем покушава да заустави овај процес.
Количина вируса којој сте изложени - „вирално оптерећење" - може да пресуди колико ћете се тешко разболети.
Ако је количина вируса веома висока, имунолошки одговор може да буде буран при чему се наноси велика штета организму.
Али ако је почетна количина унетог вируса мала, имуни систем је у стању да се избори мање драстичним реакцијама - особа има мање симптома, ако их има уопште.
Ако носите маску у непосредној близини неког ко има вирус - удахнућете мању количину честица и проћи боље него да је нисте имали.
(НЕ) СОЛИДАРНОСТ ПОД АРГУМЕНТОМ ЛИЧНЕ СЛОБОДЕ
Иако су током историје помогле спашавању бројних живота од болести, данас су маске предмет расправа и скепсе.
Истиче се и јака несолидарност међу људима, па се неношење маски доживљава као неки бунт против система.
Проблем је у томе што људи верују да тиме имају шири поглед на ситуацију и да виде нешто што већина не види, а заправо им измиче једноставна логика, а то је да ако нешто имаш преко уста и носа, капљица физички не може да улети или излети. Толико је једноставно.
Под паролом да су маске „брњице", средство „понижења" које намеће власт како би контролисала становништво, а можда једног дана исто тако присилила на чиповање или вакцинацију, за коју такође верују да је штетна, неки људи оправдавају неношење маски.
Много људи информисању приступа површно, па тако наилазе на сензационалистичке наслове који заправо имају сврху изазивање страха, сумње и идеје да нам неко жели зло.
Пошто се људи иначе не осећају довољно безбедно у животу, завера им је логични след ствари у свету који је за њих опасно место.
И пошто све мање верују у науку, а више у псеудонауке, заправо поверују ономе ко им убедљивије исприча.
Стручњаци за борбу против дезинформација саветују да проверите одакле је нека тврдња потекла, да ли се може наћи и на другим местима, да ли се може проверити њена тачност код поузданих извора и стручњака, као и ко стоји иза медија или профила на друштвеним мрежама који је преносе.
ВРСТЕ МАСКИ И ЊИХОВЕ НАМЕНЕ
- Памучне маске за лице шију се од двослојних или вишеслојних материјала и носе при свакодневним животним активностима.
- Медицинске (хируршке) маске првенствено се користе за заштиту других од излагања потенцијално заразним капљицама особе која носи маску. Намењене су за једнократну употребу.
- Филтрирајуће маске (ФФП2 и ФФП3) намењене су заштити од честица, капљица и аеросола насталог при раду у здравственим установама. Намењене су за једнократну употребу, искључиво у медицинске сврхе.
Маска од платна има заштитну улогу ако се:
- Не дели са другом особом
- Пре и након стављања руке перу најмање 20 секунди или дезинфикују средством на бази 70 одсто алкохола
- Користи тако да прекрива уста, нос и браду и чврсто пријања уз лице
- Не додирује спољашња површина маске која је потенцијално контаминирана вирусима и не спушта испод браде приликом говора, јела и пића
- Скида када се овлажи и мења новом, сувом маском
- Након скидања одлаже у посебно намењену врећицу и по доласку кући опере
- Пере у машини за прање веша на температури од најмање 60 степени целзијуса или ручно на вишим температурама, а након тога испегла пеглом подешеном на температуру већу од 60 степени.
ЗАШТО НЕКИ НОСЕ МАСКУ ОД КУЋЕ ДО ПОСЛА ИЛИ КАД СУ САМИ У КОЛИМА?
Када изађете из куће, додирујете лифт, кваке, ограду и друге површине.
Зато је људима безбедније и лакше да носе маску петнаестак минута док су сами у колима или ходају од куће до посла или продавнице.
КО НЕ ТРЕБА ДА НОСИ МАСКУ?
Заводи за јавно здравље САД и Уједињеног Краљевства препоручују да маску не носе деца млађа од две године и људи са здравственим проблемима као што су срчане тегобе или астма.
Међутим, људи са респираторним проблемима су такође у већем ризику од компликација ако се заразе корона вирусом, те им се у Србији препоручује да се још више чувају - избегавају ризична места ризика и прилике када би требало носити заштиту.
ЗАШТО ЈЕ У НЕКИМ ЗЕМЉАМА ОБАВЕЗНО НОШЕЊЕ МАСКИ, А НЕГДЕ НЕ?
То није само питање прописа или савета струке - ради се и о култури и историји, али и томе што научници откривају нова сазнања о вирусу.
На почетку избијања епидемије, Светска здравствена организација саветовала је да маске носе само они који су болесни и показују симптоме и они који се старају о болеснима и људима за које се сумња да имају корона вирус.
Неколико месеци касније, сазнања о о томе како се нови вирус шири су проширена, па су ставови здравствених институција широм света у складу са њима промењени.
На свакој држави остаје одлука да ли да пропише ношење маски обавезним или да се ослони на личну одговорност појединаца или друге мере.
Ако није прописано законом, не значи да није пожељно и прихваћено.
У источној Азији, многи су навикли да носе маске кад су болесни или у сезони поленске алергије, зато што се сматра непристојним да се отворено кија или кашље.
Епидемија вируса Сарс 2003. године такође је истакла важност ношења маске, нарочито у Хонгконгу, где је било много смртних случајева од последица овог вируса.
Важна разлика између ових и западних друштава је у томе да је источна Азија већ раније проживела епидемију - а успомене на то још су свеже и болне.
Неке земље се суочавају са несташицом маски или је становништво у немогућности да их приушти, па влада бојазан да би људи на крају могли да почну поново да користе исте маске или оне које се продају на црно и које би могле бити слабијег квалитета.
ОПРЕЧНЕ ИЗЈАВЕ НАДЛЕЖНИХ ДОПРИНОСЕ ЗБУЊЕНОСТИ
Понекад се дешавало да чланови Кризног штаба износе супротне ставове о мерама заштите, природи вируса, па и о датуму краја епидемије, што је довело до конфузије у јавности.
Данас у све сумњамо и никоме заиста не верујемо, па се зато догоди да ношење маски постане део расправе - не само на друштвеним мрежама, већ и у продавници или на улици.
Док је почетком јула члан Кризног штаба пулмолог Бранимир Несторовић изјавио да „маске слабо штите", имунолог Срђа Јанковић је још на почетку епидемије рекао да неће скидати маску док се број заражених не смањи.
Несторовић је пре проглашења пандемије говорио да је корона „најсмешнији вирус", док је председник Србије Александар Вучић после увођења ванредног стања изјавио да ће „нам гробља бити мала" ако пензионери изађу напоље.
Два дана пре парламентарних избора у Србији крајем јуна, када су рестриктивне мере већином попустиле, дозвољена славља и фудбалске утакмице, епидемиолошкиња Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да „то није исти вирус као у марту и априлу", тврдећи да се исто преноси, али да је ослабио.
Најава пооштравања мера после ескалације епидемије у јулу покренула је масовне протесте у Београду и другим градовима.
Мислимо да нас је овај период највише суочио са тим какав однос имамо према поверењу и колико смо спремни да толеришемо неизвесност.
ЗАШТО НАМ МАСКЕ СМЕТАЈУ?
То што су маске корисне за заштиту нашег и здравља наше заједнице не значи да нам не изазивају нелагодност на више начина - пре свега јер су непријатне за ношење и стварају осећај да не можемо слободно да дишемо.
Та симболика 'слободног дисања' која нас иначе мучи, сада добија и своју материјализацију, сада заиста имамо мање слободе, чак и да удахнемо.
Људи који су психички нестабилнији могу тешко доживети ношење маски јер могу да их асоцирају на губитак даха услед паничног напада или било који облик гушења који који може да настане када су узнемирени.
Маске нас плаше, јер нам говоре да живимо у страху и неизвесности и колико год се трудили да будемо добро, свака особа са маском нас подсети да ипак није све у реду и да опасност још увек траје.
Људи који одбијају да носе маске, на неки начин одбијају да се суоче са реалношћу у којој се налазе.
Поред тога, маске онемогућавају важан процес „мапирања ума", при коме посматрањем израза лица других људи добијамо неку сигурност у интеракцији.
ДА ЛИ МАСКА СТВАРНО ШКОДИ ЗДРАВЉУ?
Укратко - не. Али као и код питања о томе колико штите, важно је да се користе правилно.
Друштвене мреже су преплављене објавама које заговарају да маске не треба носити јер наводно спречавају удисање кисеоника и доводе до мањка овог гаса у организму - хипоксије, као и до повећања количине угљен диоксида у крвотоку - хиперкапније, па и „до смрти".
Ове тврдње су нетачне према подацима Светске здравствене организације, америчког Центра за превенцију и контролу болести, али и према једноставним мерењима медицинских радника.
Хирурзи, лекари и друго медицинско особље редовно носе заштитне маске по читав дан.
Уколико носите хируршку или платнену маску готово је немогуће да ће доћи до удисања угљен диоксида јер оне не приањају чврсто уз лице.
То се једноставно неће догодити, осим уколико није херметички затворена и када изнова удишете издахнути ваздух.
Када издишете, угљен-диоксид ће проћи кроз маску и око ње.
Молекули угљен-диоксида знатно су мањи од капљица са корона вирусом које платнене и хируршке маске могу да зауставе - и неће их заробити тканина кроз коју се може дисати.
Без маске удахните полако и дубоко до пуних плућа, кроз нос или уста, свеједно. Сад то поновите са маском на лицу. Разлике нема.
Међу новијим „доказима" о њиховој штетности је вирални пост са фотографијама људи и деце са осипом од „бактерија" на лицу наводно насталим због маски.
Међутим, претрага и провера слика показује да је код свих осим једне особе, која има ретку алергијску реакцију, узрок осипа нека друга болест попут богиња и екцема.
КАКО ДА РАЗГОВАРАМО СА ЉУДИМА КОЈИ ОДБИЈАЈУ ДА НОСЕ МАСКУ?
Из угла психолога, особа која у данашње време одбија да носи маску заправо изражава немар према другим људима, а углавном из врло личних разлога - „смета ми маска, одбијам да прихватим да сам животно угрожен, одбијам страх, правим се да се ово не дешава, сви претерују".
Иза тога вероватно лежи велики страх од постојеће ситуације, далеко већи него код људи који поштују мере заштите.
Такву особу није лако разуверити и често дођемо до зида са аргументима, јер данас за све постоји Јутјуб видео који нас уверава у супротно, све са 'доказима'.
Треба да покушамо да објаснимо особи због чега је нама лично важно да носи маску, макар у нашем присуству.
Да објаснимо да смо сви тренутно збуњени и несигурни, да не знамо све одговоре, али да смо спремни да урадимо шта званичне институције предлажу, ако можемо да допринесемо смањењу ширења болести.
Ношење маске није велика жртва, па макар било на крају и бесмислено, али нам даје неки осећај моћи у овој тешкој ситуацији, осећај да барем нешто можемо да урадимо.
Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М