[ПРОСВЕТАР]

Ми искрено и апослоутно подржавамо diposable spoons.

Када се то уведе тада ћемо се и ми причестити.

Него јер видео неко неђе икада српског патријарха,владике, свештенство да облизују неопрану кашику коју су хиљаде верника облизали и оставили своју пљувачку и гљивице на њој.

Паааа...кад би ти лепо замолио неког Србина тамо у Вршцу да ти покаже ђе је Србска Црква, и кад би одстојао тамо до краја (у нас Срба се у Цркви стоји за разлику од суботара и иних војвођанера), дакле на крају, после Причешћа свих верних, Свештеник ПОПИЈЕ остатак ТИЈЕЛА И КРВИ ХРИСТОВЕ из СВЕТЕ ЧАШЕ, са свом пљувачком и гљивицама које су верни туна оставили и тако ево 2021-у годину!

Ну шта'ш...није лако Србин бити и Србски Патријарх, Владика, Свештеник или Монах...

Ми искрено и апослоутно подржавамо diposable spoons....јербо већина болести улази преко уста...

Нетачно!

Наши Свети Оци нас уче да је болесније оно што из уста излази него оно што на уста улази као нажалост, у твом случају!

Ми искрено и апослоутно подржавамо diposable spoons.

У наша уста нкада неби ставили нешто што није дензинфиковано и није чисто и ми када користимо мале металне кафене кашичице за чај ми и их прво добро оперемо у топлој води и дезинфикујемо...

Хммм...схаватамо твој случај...Осим стотина докторских дисертација људи и филмове за 'Оскара'направише на ту тему!

Ну шта'ш....видидер ти то са чика Доктором тамо...

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ И СРЕЋАН ПРАЗНИК СВИМ СРБИМА!

А симпатизерима добардан!

EX ORIENTE LUX!

---

https://eparhijabacka.info/wp-content/up...A-2020.pdf

Душекорисно штиво чак и за симпатизере, нарочито ако су из Епархије Бачке!

---

ЕПИСКОП БАЧКИ ДР ИРИНЕЈ: СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ – ИЗВОР ЗДРАВЉА ИЛИ ИЗВОР БОЛЕСТИ?

17. маја 2020.

Увод: један Хлеб и једна Чаша

Већ две хиљаде година, од Тајне Вечере (Мат. 26, 26 – 28; Марк. 14, 22 – 24; Лук. 22, 19 – 20 и I Кор. 11, 23 – 26) до данас, Хришћани се причешћују на исти начин – од једнога Хлеба и из једне Чаше, као што стоји у тексту Литургије светог Василија Великог.

На тој чињеници се темељи јединство и јединственост Цркве.

Црква није установа која претходно постоји на основу догматских и других премиса, па накнадно одлучује да је потребно и корисно служити свету Евхаристију.

Није тако него Црква уствари постоји кроз Евхаристију или, још прецизније, као Евхаристија.

Смисао је увек исти: ми Хришћани јесмо једно са Господом и међу собом искључиво зато што се причешћујемо једним и јединственим Телом Христовим...Црква је Евхаристија, а Евхаристија је Црква.

Без Евхаристије, односно без Светога Причешћа, Цркве нема.

Надобудним „младим лавовима” квазимодерне, ултралибералне, „научне” теологије који своје текстове објављују махом на порталу Теологија.нет (што многи читају Теологија? Њет!) узалудан је сваки њихов покушај да ревидирају Свето Јеванђеље и да свисока, „научно”, искритикују свете Оце и Учитеље Цркве и прикажу их било као незналице било као људе погрешних уверења у поређењу са високонаучном спремом њих самих, критичарâ, судијâ, пресудитељâ и својеврсних инквизитора, којима није потребан мандат и благослов јерархије да ауторитативно, а пре свега „оригинално”, излажу и тумаче садржај Хришћанске Вере.

Света ложица („кашичица”) – измишљени проблем

Прича о причешћивању из једне кашичице као опасном, па и заразном, и о причешћивању сваког верника појединачно посебном кашичицом, и то са једнократном употребом, као препоручивом и „безбедном” потпуно је депласирана и бесмислена.

Апсолутно је немогуће причестити се „од једнога Хлеба и из једне Чаше”, а да се притом избегне сваки физички контакт са другим људима. То је немогуће чак и у обичном свакодневном животу: сваки производ, почевши од обичнога хлеба, и сваки предмет, почевши од најобичније чаше, неминовно прође кроз много руку док не доспе у наше руке.

Исто тако, ни у којим условима, па ни у условима епидемије и пандемије, ниједно људско биће не може да живи потпуно изоловано, без икаквог додира и заједнице са другим људским бићима, почевши од породице као основне ћелије друштва па до друштва у целини.

Све ово важи и кад је реч о светој Тајни Евхаристије и Причешћу на њој: хлеб предложења који ће постати Хлеб живота као Тело Христово неко меси и пече, пре и за време Литургије пролази кроз руке чтеца или црквењака, а непосредно пред Причешће верних из светог Путира се причешћују Епископ, Свештеници и Ђакони, и то пијењем из исте Чаше, без икакве кашичице, а после Причешћа верних Свештеници и Ђакони употребе сав преостали садржај светога Причешћа.

Следствено, колико је кашичица употребљено не мења ствар јер се општење у истом Причешћу не може избећи.

Прочитајте још:

Владика Иринеј:

Атеисти би да прописују Цркви шта сме, а шта не сме!