[Шумадинац]

ОЧЕКУЈЕ СЕ ДА ВАКЦИНАЦИЈА ДЕЦЕ НЕЋЕ БИТИ ПРЕ 2022. ГОДИНЕ


Марија Гњатовић из Института за нуклеарну физику изјавила је данас да се у свету раде испитивања код деце о ефикасности примене различитих доза вакцине против корона вируса и безбедност примене, наводећи да се не очекује да ће препорука за вакцинисање деце бити пре 2022. године.

Она је на телевизији K1 рекла да је веома добро што се припремају вакцине за децу, јер је, истиче, добро да се има решење ако се појави неки сој који ће посебно бити опасан по децу.

"Фајзер ради испитивања за популацију од шест месеци, па навише. Мислим да су их поделили у групе од шест месеци до две године, од две до пет и од пет до 12. Испитују се различите дозе јер не може дете од шест месеци да прими исту дозу вакцине као адолесцент тако да се испитује ефикасност примене различитих доза код деце и безбедност примене", рекла је Гњатовићева.

Навела је да се не очекује да ће препорука за вакцинисање деце бити дата пре 2022. године и додала да би за то време требало испитати колико су деца већ прокужена.

"Јако је велики број породица у којима су родитељи били позитивни, деца нису имала никакве симптоме, али имају антитела. Треба испитати да ли су млађа деца уопште и у којој мери преносиоци вируса и колики ризик носе по ширење инфекције", додала је Гњатовићева.

Навела је да је клиничка слика код младих који имају корона вирус углавном јако добра и да су у питању благе форме болести, али да су млади основни преносиоци вируса у друштву због чега се, додала је, апелује и на ту популацију да се вакцинише.

"Није неопходно да се вакцинишу особе које су прележале корону у скорије време. Треба сачекати неколико месеци након прележане болести, па се онда вакцинисати", рекла је Марија Гњатовић.

Појаснила је да вакцина постиже бољи ефекат када вредности антитела из природне инфекције почну да опадају.

"Kада се деси тај пад, онда вакцина постиже свој пуни ефекат. Ако сте из природне инфекције већ развили високе вредности антитела, имате добар антителни одговор, неће вакцина ништа посебно додатно урадити у заштити. Неће се ништа лоше догодити уколико неко прими вакцину, неће бити негативних, али неће бити ни посебно значајних позитивних ефеката имунизације", додала је Гњатовићева.

Навела је да се, када је у питању имунизација младих, препоручује вакцинација за узраст од 16 година па навише, и то применом Фајзер вакцине јер је, додала је, та вакцина једина одобрена за популацију између 16 и 18 година, док су остале вакцине за особе од 18 година и старије.

Појаснила је да уколико је дошло до заражавања већом количином вируса која је изазвала и тежу клиничку слику, тај имунитет нема конкуренцију.

"Имунитет након тежих облика болести трајаће сигурно неколико година. За сада имамо податке да траје годину дана, да се ништа није мењало у количинама створених антитела, да није било реинфекције у групи теже оболелих пацијената. Дакле, у питању је добра заштита и одбрана створена након природне инфекције", рекла је Гњатовићева.

Kада су блажи облици болести у питању, то јест када је дошло до инфекције мањом количином вируса, навела је да има и особа које су антителни одговор изгубиле након неколико месеци.

Додала је да је тешко говорити о томе да ли је боља заштита након вакцинације или природне инфекције.

"Оно што је сада јасно, вакцине модерне технологије ће штитити минимум годину дана, а у питању су вакцине Фазјер, Спутњик В и АстраЗенека. Могуће је да ће имунитет након Синофарм вакцине бити нешто краћи, али такође добар", рекла је Гњатовићева.



Бета