[Црнотравац]

Поштовани форумаши, већ неко време пратим ваш рад, па сам одлучио да вам се придружим. Рођен сам у Лесковцу, моји су пореклом из Брода и Црне Траве, а по мајци из Слишана, Радан. Одрастао сам у потпуном окружењу комуниста. Мој пустолов креће када из Градске библиотеке почињем да узимам књиге из историје: нити је оно што пише у њима било у сагласности једно са другим, нити је оно што пише одговарало сведочењу мојих најближих рођака, мојих кумова, комшија. Кроз године у књигама је растао број битака, Бугари су гинули у стотинама, а партизана је било све више и више. Деведесетих су сви они заћутали, а моја питања су била све безобзирнија. Ко су они? Људи који су се одрекли отаџбине, краља, Бога, цркве, славе, заставе, грба, химне, али и националног имена. Они су били Југословени. На жалост, сви су помрли. Кажем на жалост, јер им је требало судити.
За Славник, Лапотинце и Пирот чуо сам давно. Мислио сам да лажу, као и о многим другим догађајима...
Да не дужим. Господина Самарџића бих питао: зашто комунисти нису стрељали војводу Александра Марковића Туларског 1944. године?
То питање је за неокомунисте ноћна мора. Како год одговорили, не ваља.