[Милослав Самарџић]

Поштовани форумаши, већ неко време пратим ваш рад, па сам одлучио да вам се придружим. Рођен сам у Лесковцу, моји су пореклом из Брода и Црне Траве, а по мајци из Слишана, Радан. Одрастао сам у потпуном окружењу комуниста. Мој пустолов креће када из Градске библиотеке почињем да узимам књиге из историје: нити је оно што пише у њима било у сагласности једно са другим, нити је оно што пише одговарало сведочењу мојих најближих рођака, мојих кумова, комшија. Кроз године у књигама је растао број битака, Бугари су гинули у стотинама, а партизана је било све више и више. Деведесетих су сви они заћутали, а моја питања су била све безобзирнија. Ко су они? Људи који су се одрекли отаџбине, краља, Бога, цркве, славе, заставе, грба, химне, али и националног имена. Они су били Југословени. На жалост, сви су помрли. Кажем на жалост, јер им је требало судити.
За Славник, Лапотинце и Пирот чуо сам давно. Мислио сам да лажу, као и о многим другим догађајима...
Да не дужим. Господина Самарџића бих питао: зашто комунисти нису стрељали војводу Александра Марковића Туларског 1944. године?
То питање је за неокомунисте ноћна мора. Како год одговорили, не ваља.

Добродошли, поздрав!
Не бих знао тачно. Вероватно јер је мање-више био само новинар.
Иначе причао сам с њим, дуго је живео, скоро 100 година. И мемоаре је написао, објављивали смо у ''Погледима'' некада.