[Црнотравац]

У нападу партизана на Бојник 15. фебруара погинуло је десетак Бугара и 13 партизана. Напад је био више него хаотичан, па су комунисти морали да стрељају неколико непослушних. Бугари су напустили Бојник, а затим су се вратили 17. фебруара...
"...из села су избегли сви организовани припадници народноослободилачке борбе."
Бугари су прикупили народ, сачекали наређење и распалили...
"...партизани, који су само на неколико километара изнад Бојника држали положај село Каменица-Савинац-Речица-Магаш" нису прстом мрднули.

Тих дана је у Бојнику и околним селима стрељано преко 500 Срба. Међутим, "стрељано" не значи и "убијено". На лицу места је умрло око половине. Бугари би пуцали у масу митраљезима, затим овлаш прегледали тела и убили по неког преживелог и отишли. Преживели су били изранављени, без руку, ногу, са пола главе... Половина преживелих је умрла у наредним данима у ужасним мукама. Рањено је и преживело 129 људи. Трауму и тешке ране носили су до краја живота.

"Пуста Реко, и ја ћу те клети,
ако Бојник нико не освети."

Да ли су комунисти осветили Бојник? Нападом на Горњу Јабланицу, Оруглицу, Власотинце, казненом експедицијом у источној Србији, сатирањем Велике Сејанице свакако јесу.

Литература: Никола Илић, Крвави фебруар, Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Лесковац, 1976.