[Ђорђе Ивковић]

Ја лично не делим посебно одушевљење због судских рехабилитација ове врсте. По мени, то је мртво слово на папиру. У јавном простору и даље се претежно ЈВуО третира као "сарадник окупатора", или, великодушно (најчешће неискрено и калкулантски) као "други антифашистички покрет".

(Узгред, за оца, послератног политичког робијаша, нисам хтео да тражим рехабилитацију, јер нећу да ми милост деле деца оних који су га послали на робију и прогонили га цео живот).

Једноставним прегледом биографија најистакнутијих политичких и друштвених личности (укључујући и Патријарха СПЦ) Србије види се да СВИ потичу из партизанских породица, и то у већини из динарских предела, док су четничка деца и унуци дискриминисани до нечега што је слично гетоизацији и апартхејду.

Није кључно питање рехабилитација четника, већ криминализација комуниста и партизана. Док до друштвене свести не продре истина да су партизани и усташе једнаки у злочину, а да је ЈВуО једини антифашистички покрет на тлу Југославије, са свим конкретним последицама које таква промена свести намеће, нема Србима живота.