[Митић]

Зашто би обавештавао Немце?
Новине се штампају увече са датумом од следећег дана.

Што се тиче венчања ћерке генерала Симовића, спорна је сама вест, односно како је написана у рубрици "Личне и породичне вести".

У тој рубрици се извештава о једној веридби и три венчања.

Прва вест: Верени су 5. априла. То није спорно, јер је вест из тог дана кад је штампано то издање од 6. априла.

Имамо једно јеврејско венчање од 3. априла. И то није спорно.

Имамо друго венчање где се каже да ће се пар венчати у недељу 6. априла у четири часа поподне у синагози Бет Израел. И то је јеврејски пар.

А код венчања ћерке Симовића, стоји само да су венчани 6. априла као да се то већ десило (као да се десило 3. или 5. априла). Требало је да напишу где и када ће се венчати, јер се венчање још није догодило.


Ево, да цитирам Бенита, односно да пренесем његов текст са КВИЗА у вези са Рибникарем

Дакле, венчања сигурно није било. Погледајте пажљиво доњи оглас. Два пара која се означавају венчаним нису православци. Трећи, православни пар, јесу, али се заказује веридба, што није пожељно, али није изричито забрањено због поста. Једини пар који је означен за венчање , а православни су је пар - ћерка и зет генерала Симовића.
Дакле, можда, али наглашам можда, је требало доћи до веридбе између овог пара, али највероватније ни то.
Поента је управо у речи " венчање".
Ово је , у ствари, шифра за " венчање" СССР-А и Краљевине Југославије. Оглас је поставио сарадник Абвера, Владислав Рибникар и на тај начин уз презиме Симовић и венчање, дојавио немачким обавештајним агентима у земљи, које вероватно није лично ни познавао,да јаве у Берлин да је дошло до овог тајног уговора.
Дедијер није знао да је Рибникар сарадник обавештајне службе.Броз је то, наравно, одлично и одавно знао, јер је и он сарађивао са немачком обавештајном  службом.
Због ове и сличних  брљотина , цензура , тј Броз лично , су враћали текстове Дедијеру на дораду. И изнова и изнова и изнова, док се није сасвим погубио, јер је Брозу био циљ да што више сакрије, а Дедијеру да макар нешто открије. У тој својој вечитој дечачкој инфатилности није ни приметио да губи децу, док му их обојицу нису одвели у смрт.
Владислав Рибникар извео је Броза у западни део данашње Србије, где је овај урадио оно што већ знамо. После рата, први је тражио да се Политика подржави, уз једини услов да у заглављу буду имена његових рођака оснивача Политике. Те јунаке српскога рода, Владислав је најстрашније пљунуо мртве, сарадњом са нацистима и поклањањем Политике комунистима. Много година касније, када су комунисти ту исту Политику продали или предали Немцима, из заглавља су скинута имена оснивача
Нормално, неће Немци да држе у новинама имена људи који су пуцали на њих.
Једном речју, обрукали су се: Владислав Рибникар, Владимир Дедијер , Бранко Петрановић и низ српских историчара, а није се обрукао председник југословенске владе, генерал Душан Симовић удајом своје ћерке 06. априла 41, када су бомбе падале по Србима, јер свадбе уопште није било.