[Chicot]

Miloslave,
Zbog čega si kritičan prema Djuretiću?
Koje teze on zastupa sa kojima si u konfliktu?

Da li ima bolja, bolje dokumentovana, kompleksnija, sveobuhvatnija knjiga o odnosu saveznika prema našoj ratnoj tragediji?

Релативно критичан. Јер за оно време, 1986. се појавила, била је убедљиво најбоља коју смо до тада имали. Не само на ту тему, него о рату уопште. Он је дакле изнео више него ико до тада у земљи, није се смело још, па се довијао, практично најважније ствари су у фусонотама. Та ситуација створила је и, не само код њега, наравно, веома замршен речник, дијаметрално супротан од ''савршено једноставно'' Слободана Јовановића, на пример. И наравно, он је морао да користи термине НОП и сл. и да их уопште прикаже као главне борце проитив Осовине, а четнике као инфериорне, што наравно није тачно. Тако да је, из данашњег угла, та књига само одступање од главне линије, при чему се главна линија задржава.
Да, има доста бољих, од ''Слобода или смрт'' браће Кнежевић, до ''Од монархије до републике'' Војислава Павловића. Или рецимо ''Последњи рапорт'', која даје, да тако кажем, поглед изнутра. Или Влаховићев ''Зборник докумената из британских архива'', итд, има доста књига.

Ne mogu da se složim sa ovim. Vlahovićev zbornik je koristan, ali treba da se ima u vidu da je dokumenta selektirao tako da se nacionalna strana prikaže u što boljem svetlu. Koristio je dokumenta i mišljenja čak i potpuno irelevantna za aktuelnu britansku politiku i za njen glavni pravac. Nekih bitnih dokumenata nema zato što mu mrse priču. Njegov pandan je Biberov zbornik koji je to radio u suprotnom smeru.

Knežević iznosi neke relevantne podatke ali i pravi i neke epske greške. 

Ni Pavlović ne dokazuje suprotno - da partizani nisu bili najaktivniji. On je  bolje osvetlio ulogu Amerike u tim zbivanjima (strateško partnetstvo sa SSSR i izbacivanje Britanaca iz glavnog toka dešavanja).
Koristeći isključivo američku gradju, Pavlovic je ostao uskraćen za neke glavne tokove u odnosima Envleza prema Jugoslaviji. 

Dakle, iako možda sve navedeno nadgradjuje Djuretića, nijedna ne može da parira u sveobuhvatnosti prikaza savezničkih odnosa prema Ju. 

Što se tiče terminologije, ni njegovi naslednici nisu napredovali po tom pitanju, pa je bezveze da mu se to uzima kao nedostatak. 
Mogu da se složim da je Djuretić kompleksniji pa i teži za čitanje.

Recimo, nova Nikolićeva o tom pitanju je dva koplja iza Dj, iako je izašla 30 godina kasnije, jer se ponavljaju samo stara saznanja, bez novih otkrića.