[Шумадинац]

НЕ, ВАКЦИНЕ ПРОТИВ КОРОНЕ НЕ СЛАБЕ ИМУНОЛОШКИ СИСТЕМ


https://i.postimg.cc/bNVX1LpR/18118041-303.jpg

Скептици одбијају вакцину против ковида 19, јер, како неки тврде, она слаби имунолошки систем човека. То наводно доказује једна холандска студија. DW проверава шта се крије иза тога.


„Бајонтек: редукована имунолошка одбрана?“ Тако гласи објава на телетексту два немачка медија, DMАX и Хамбург 1, која се као скриншот дели на Фејсбуку и Твитеру. Скептици често деле ту информацију која наводно научно доказује да мРНК-вакцина Бајонтек/Фајзер слаби имунолошки систем. Појединци иду и корак даље и чак тврде да има и смртоносних последица: „Људи више не умиру од ковида, већ од свих других могућих вирусних обољења“.

У овом случају људи се позивају на једну холандску студију чија је прелиминарна верзија објављена на једној платформи за научне студије и још увек није рецензирана. Платформа изричито упозорава да се ради о прелиминарним, радним извештајима који још увек нису прошли научну рецензију. „На такве извештаје се не треба ослањати у клиничкој пракси и не треба их објављивати у медијима као етаблиране информације“, гласи апел платформе меdRXic. Колико је та студија садржајна? И шта показује?


ДА ЛИ ХОЛАНДСКА СТУДИЈА ДОКАЗУЈЕ ДА ВАКЦИНЕ ПРОТИВ КОРОНЕ СЛАБЕ ИМУНОЛОШКИ СИСТЕМ?

Не. Парадокс је у томе што скептици цитирају студију која је урађена управо да би показала да ли и колико је вакцина Бајонтек/Фајзер ефикасна против нове варијанте вируса. У њој је и доказано дејство тог цепива, потврдио је за DW један од аутора студије Михај Нетеа са Универзитета Нејмеген. А наводи да студија доказује како вакцине против ковида слабе наш имунолошки систем су, према њему, нетачни. Нетеа за DW наглашава: „Ми смо желели да сазнамо који су имунолошки ефекти нове вакцине. То хе важно јер ће нас ове вакцине још дуго пратити. Мислим да се ефекти морају шире истражити. Жалосно је што неки студију интерпретирају у правцу на који се уопште није мислило.“

У оквиру студије, код мале групе људи (16 учесника) у различитом временском периоду, детаљно је испитана упална реакција урођеног имунитета. Научници су заиста утврдили да вакцина Бајонтек/Фајзер утиче, како на стечени, тако и на урођени имунитет, што заправо код вакцинација није никаква новост и не представља проблем. Али, о томе нешто касније.

Поред САРС-КоВ-2, урођене имунолошке ћелије стимулисане су и другим патогенима (деловима вируса, гљивицама и бактеријама). Имунолошки одговори на то били су нешто слабији или нешто јачи него обично, у зависности од стимуланса и времена мерења. Михај Нетеа наглашава: „У нашој студији нема клиничких података који би нам дозволили да кажемо да вакцина слаби имунолошки одговор и да људи постају подложнији инфекцијама и другим утицајима.“

Оно што су аутори студије открили веома је занимљиво са становишта имунологије, каже за DW директорка Немачког друштва за имунологију Кристине Фалк. Мерења показују колико добро функционише регулација имунолошког система на молекуларном нивоу, као и то да се тренира и урођени имунолошки систем. Фалк уједно додаје да студија није релевантна за општу популацију.


https://i.postimg.cc/ZKGHkycS/42127167-7.png

ДА ЛИ СУ ЉУДИ НАКОН ВАКЦИНАЦИЈЕ ПОДЛОЖНИЈИ ДРУГИМ БОЛЕСТИМА?

Не, то је погрешно. Један корисник Твитера закључује из холандске студије да људско тело више „не може да се носи с бактеријама и вирусима, јер је имунолошки систем измењен“. Али, то није тако. Наш имунолошки систем је толико широког спектра, да може без проблема да се брани на више фронтова, чак и непосредно након вакцинације против ковида, објашњава др Фалк.

„Замислите да имамо армију Т-ћелија и Б-ћелија у организму, и можда десет њих се бави спајком, а остатак армије стоји спреман ако налети нешто друго“, објашњава Фалк. „Дакле, уопште нема потребе да мислите да сте у овом тренутку мање имунолошки спремни.“ То су показали досадашњи подаци.

Немачка научница такође не види везу између вакцине против короне и наводне растуће подложности инфекцији херпеса. Такве сумње се могу прочитати међу коментарима испод твита о холандској студији: „Да ли би ове промене имунолошког система могле да доведу до тога да је организам у периоду од 10 до 14 дана након друге дозе подложнији зарази вирусом херпес зостер? Мој лекар мисли да ја нисам усамљен случај у његовој пракси...“

Др Фалк на то гледа другачије: „Можда су инфекције херпесом негде и некако постале чешће, али то нема никакве везе с вакцинацијом. Прављење таквих веза уопште није оно чиме су се научници бавили у својој студији.“


ДА ЛИ СУ ПРОМЕНЕ КОЈЕ У ИМУНОЛОШКОМ СИСТЕМУ НАСТАЈУ НАКОН ВАКЦИНАЦИЈЕ мРНК-ВАКЦИНОМ ОПАСНЕ?

Израз „репрограмирање урођеног имунолошког одговора“, који је поменут у горе наведеном телетексту, изазвао је посебно велико узбуђење на друштвеним мрежама. Оно што звучи као бесповратна манипулација људским имунолошким системом, у ствари је синоним за изразе „тренирани имунитет“ или „урођена имунолошка толеранција“. То је у тексту студије такође јасно објашњено: „Одређене вакцине (…) поред њиховог деловања на специфичну (адаптивну) имунолошку меморију, изазивају такође и дугорочно функционално репрограмирање ћелија урођеног имунолошког система (…). Тај биолошки процес се још означава и као тренирани имунитет“.

Кристина Фалк подвлачи: „Све вакцине делују на урођени имунолошки систем. То није специфично само код мРНК-вакцина или за САРС-КоВ-2, то је увек тако било“. Погрешно је поредити „репрограмирање“ урођеног имунолошког одговора са слабљењем укупне имунолошке одбране, наглашавају и аутор студије Михај Нетеа и др Кристине Фалк.

Наводна формулација епидемиолога и публицисте др Алексадера Кекулеа у подкасту на интернет-страници немачког јавног сервиса MDR, да се „вакцинацијом успорава одбрана од других вируса“, имунолошкиња Кристина Фалк сматра погрешном интерпретацијом и једноставно нетачном и каже: „То нема смисла.“

Александер Кекуле на упит DW није рекао ништа у вези своје наводне изјаве, али јесте прокоментарисао холандску студију у свом подкасту. Међутим, реченица коју смо цитирали не појављује се у текстуалној верзији.

Епидемиолог је поменуо смањени имунолошки одговор на вирусе и јачи имунолошки одговор на гљивице и користи ту формулацију: „Вакцинишем се против САРС-КоВ-2. Наравно да долази до активирања одговора против овог новог вируса. Али, паралелно се успорава одговор на пример на друге вирусе. Дакле, активност се пребацује на САРС-КоВ-2, а човек је такорећи мање имун на друге вирусе.“ Такав закључак се не може извући, барем не из холандске студије.


ДА ЛИ ВАКЦИНА ДУГОРОЧНО МЕЊА НАШ ИМУНОЛОШКИ СИСТЕМ?

Не. Адаптације урођених имунолошких одговора на неспецифичне стимулансе уочене након вакцинације вакцином Бајонтек/Фајзер имају краткорочан ефекат, наглашава Нетеа. На то указују и налази др Фалк. Већ две недеље након друге дозе вакцине може се уочити да се имунолошки систем враћа у нормалу.

Истовремено се може закључити да су се формирала жељена антитела – својеврсна меморија за имуни одговор. „То је попут каскаде која се поново враћа у нормално стање. А све што остаје су ова супер-антитела која добијамо и која нас дугорочно штите.“

Др Фалк међутим упозорава да је опасна промена имунолошког система у случају болести: „Прегледали смо сто пацијената. Сви они имају, као и раније, промену имуних ћелија у крви. И то указује да овај вирус прилично нарушава имунолошки систем, чак и код лакших случајева. Он се прилично бори и код лакших случајева. А те промене су уочљиве и месецима касније, то је оно што ме брине“, упозорава директорка Немачког друштва за имунологију Кристина Фалк.




DW