[Шумадинац]

ТРИ КРАТКЕ ПРИЧЕ



Сваки дан проведен у ординацији донесе неку нову причу, судбину људи. Престао сам да се љутим на невакцинисане али се љутим на лекаре.



1. прича - МОЗАК СТРАДА ЗАР НЕ?

Дечко око 20 година старости, прележао ковид и након тога има проблеме са неуросистемом. Није му јасно како то млад може да има последице од ковида. Последице су велике, тромбоза крвних судова у мозгу, баш у зони једра олфакториуса. Класично место.

Проблем је што му је неки лекар рекао да има последице зато што му нису дали аспирин. То није тачно и страшно је да лекари шире глупости. Да ли су требали нешто друго да дају, вероватно. Има специфичних лекова.

Питам за вакцину, није вакцинисан. Нема потребе. Видим да нема.



2. Прича број два - КОВИД ПОНОВО

Жена која је имала ковид априла, лаку форму, дошла је на преглед код свог лекара, са температуром и позитивним PCR тестом и променама на Rdg. Лекар јој је објаснио да је немогуће да има поново ковид јер ко је преболео не може поново да се разболи. Зато јој је рекао да је потпуно јасно како се ради о тумору плућа.

Урађен CТ преглед јасни знаци ковида-19 са ground glass променама у свим режњевима. Класичан случај ковида-19 у 4. фази.

Питам да ли је вакцинисана. Није. Њен лекар јој је рекао да не треба јер је прележала. Није против вакцина, када ово прође вакцинисаће се.



3. Прича број три - МАСКА

Улазим у такси, носим маску стандардно. Таксиста не носи. ОК. Макар да уме да ћути.

- Нема потребе да носиш маску, то не постоји

- Шта не постоји? Маске постоје, на лицу ми је једна

- Тај вирус то не постоји, ни болесни не постоје, нико се разболео није

- Занимљиво, значи сваки дан прегледам 20 до 40 глумаца који толико успешно глуме да имају и запаљења плућа. А доста њих и умре

- Нећу да се вакцинишем

- Знаш, молим те да се не вакцинишеш и не носиш маску. Подржавам те потпуно у томе. И гледај да идеш што више у гужву

- Ти се спрдаш

- Не. Подржавам твоје право да се разболиш и умреш. Ко сам ја да ти браним?



Бонус прича - ЗАРАЖАВАЊЕ

Наш кризни штаб је одлучио да не одлучи ништа. Чак ни да се вакцинишу здравствени радници. Јер што би их отпустили ако већ неће? Ако умре неки пацијент или колега, ма шта има везе, само весело. Тек сада нико неће да се вакцинише. Како су гласачи битни а људски животи нису, видимо то и на примеру бројних странака које гласаче траже у противницима вакцинације. Мене не занима ко од њих је на власти а ко није, после избора се удружују и они који се највише пљују. Разлог зашто се не бавим политиком, глас је битан али човек није. Срамота.

Како се најлакше постиже да се поверује у нетачне приче? Тако што се забрани да се прича. Значи наши лекари из државних фирми имају забрану да јавно говоре без дозволе својих директора. Није дозвољено да се говори али је дозвољено да се не вакцинише и тиме угрожавају пацијенти.

Ако желимо да ово стане потребно је да се најзад сви уозбиље. Ово до сада је неозбиљно. Група која је у скафандерима умире од посла а неки други бистре политику. Мало би коју годину да истражују, онда би да направе комитет који би оформио радно тело које би направило пар радних група и мало би коју годину већали и не би ни на крају рекли ништа (кога занима како то изгледа нека погледа Брајаново житије).

Оваквим, тренутним, ставовима кажњавају се вакцинисани и пропагирају они који упорно шире заразу. Али, кога је брига за животе, ионако се не раде обдукције?



Др. Александар Ивковић