12-10-2021, 12:02 PM
ИСТРАЖИВАЊЕ: ЕФЕКТИВНОСТ ВАКЦИНА У КРАГУЈЕВЦУ
Дом здравља у Крагујевцу објавио је резултате истраживања које се спроводи у фазама, у оквиру пројекта којим се прати ефективност вакцинације у Крагујевцу. Истраживање је почело у марту ове године када су већ четири вакцине биле у оптицају. Први пресек направљен је три месеца касније, а током реализације пројекта коришћена је база података Дома здравља, где је евидентирано 145 хиљада осигураника. Руководилац прјекта је др Дејан Баскић, професор на Факултету медицинских наука и председник Секције микробиолога Српског лекарског друштва.
"ДЕЛТА" ВИШЕСТРУКО ЗАРАЗНИЈА
На пројекту је ангажован читав тим сарадника из Дома здравља, а први део истраживања обављен је у периоду тек започете вакцинације, када је велики део популације био невакцинисан и доминирао је "бета" сој вируса. Према речима др Баскића, други пресек био је 1.јула и тада је направљена подела базе осигураника на основу података који су у том тренутку били доступни. Тада је од 145 хиљада осигураника око 25 хиљада већ прележало ковид у Крагујевцу и они су били искључени из даље студије јер су били заражени, а циљ пројекта је да се утврди колико штити вакцина од болести.
Остало је 75 хиљада осигураника који су били вакцинисани и 45 хиљада невакцинисаних. Већи број вакцинисаних био је врло битан за тумачење резултата истраживања. Тих преосталих 120 хиљада осигураника праћено је све до првог септембра, у смислу ко ће се од њих разболети, ко ће бити хоспитализован или завршити на интензивној нези. У том периоду укупно је било заражених 2.251, од којих 1.504 невакцинисаних и 747 вакцинисаних.
Дакле, до 1. јула је 30 процената вакцинисаних, а 70 посто није примило вакцину. У том периоду ковидом је заражено 3,3 посто невакцинисаних и један посто вакцинисаних. То је много лошији однос него у претходном пресеку када је владао "бета" вирус и било много мање невакцинисаних и само седам посто вакцинисаних.
"Закључак је да се од "делта" соја вируса, који сада доминира, много више заражавају вакцинисани него што су се заражавали од "бета" вируса. Има пуно разлога за тако нешто. Пре свега, вакцине су прављене за претходне сојеве вируса, а не за нови сој који се много разликује и не може се ни очекивати да вакцина штити као у претходном периоду. Нови сој је многоструко измењен, неколико пута је заразнији од претходних, има четири мутације и то је нешто што се редовно дешава са вирусима. Дакле, овај податак није био неочекиван и мислим да су резултати и поред тога добри, јер показало се да вакцина која је спремљена раније за други сој вируса, ипак, штити три пута више од заражавања него када нисте вакцинисани", објашњава Баскић.
Он наглашава да када се мери ефективност вакцина мере се различити исходи, а заражавање је само један од њих. Не оболи свако ко се зарази, а и кад оболи неко има само кијавицу, неко пнеумонију, а неко може и да умре. Дакле, када пратимо ефекте вакцинације гледамо не само да ли се неко разболео него и то да ли је тежа или лакша клиничка слика.
"ФАЈЗЕР" НЕШТО БОЉИ
Када се у том смислу анализирају подаци, онда је ситуација још боља у корист вакцине. У том периоду од 214 хоспитализованих 161 није примио вакцину, док је 53 вакцинисано. Али ако се ове бројке гледају у односу на целу праћену популацију онда се види да је хоспитализовано 0,07 посто вакцинисаних и 0,36 посто невакцинисаних, што када се подели даје однос 1:5.
"По мом мишљењу ове бројке су најрелевантније и то је прави податак и говори да вакцинисани пет пута мање оболевају од невакцинисаних. То показује да су ове вакцине задржале већу ефективност и према делта соју у односу на хоспитализацију као тежи облик болести. Када погледамо колико је пацијената било на интензивној нези, подаци показују да је ту било само пет посто вакцинисаних, а 95 посто невакцинисаних, што је веома висок степен ефикасности заштите од најтежих облика", објашњава Баскић, напомињући да је ово репрезентативан узорак са преко преко две хиљаде оболелих.
Наш саговорник каже да не сматра да ће ово истраживање и анализа података убедити људе да се вакцинишу.
"Ово је, пре свега, усмерено ка онима који су се вакцинисали, да знају где су и шта их чека. Да знају да могу да се заразе, али да ће већина имати лакшу клиничку слику. Ово су охрабрујући резултати за све нас", каже Дејан Баскић.
На питање како су се вакцине појединачно показале наш саговорник је покушао да што једноставније објасни.
"Ако имате 10 заражених и од тих десет седам је примило "синофарм" вакцину, један "фајзер", један "спутњик" и један "астра зенеку", сам по себи се намеће закључак да је кинеска вакцина најгора. Међутим, то је погрешан закључак. Јер потпуно су исте процентуалне заступљености вакцина по броју у којем су даване. То значи да ако је највише вакцинисаних "синофарм" вакцином очекивано је да више њих и буде међу зараженима. Ту се заправо највише греши када се гледа како се која вакцина показала у заштити од вируса", тврди доктор Баскић.
Међу зараженима који су вакцинисани 71 посто њих је примило кинеску вакцину, али то није чудо ако се узме у обзир да је 67 посто популације у Крагујевцу вакцинисано том вакцином. Разлика од четири посто је занемарљива. "Спутњик" је примило 11,2 посто популације у граду, а међу зараженима је 13,6 посто, "фајзер" је заступљен са 17,5 посто, а међу зараженима има 6,8 посто. Ту се види разлика. Најмањи је проценат заражених који су примили "фајзер" и ова вакцина је нешто мало боља од осталих.
На основу добијених резултата може се закључити да су све вакцине високо ефективне у заштити од тешких облика, мада је "фајзер" нешто бољи од осталих. И то се могло очекивати, тврди наш саговорник, јер ова вакцина је регистрована са ефикасношћу од 92 посто, "спутњик" са 90, а "синофарм" са 80 посто. То значи да у тој мери и треба очекивати успешност вакцинације и то ове бројке и доказују. Дакле, задржале су ранг за који су и регистроване и ови резултати су очекивани, закључује наш саговорник.
Крагујевачке Недељне Новине
Дом здравља у Крагујевцу објавио је резултате истраживања које се спроводи у фазама, у оквиру пројекта којим се прати ефективност вакцинације у Крагујевцу. Истраживање је почело у марту ове године када су већ четири вакцине биле у оптицају. Први пресек направљен је три месеца касније, а током реализације пројекта коришћена је база података Дома здравља, где је евидентирано 145 хиљада осигураника. Руководилац прјекта је др Дејан Баскић, професор на Факултету медицинских наука и председник Секције микробиолога Српског лекарског друштва.
"ДЕЛТА" ВИШЕСТРУКО ЗАРАЗНИЈА
На пројекту је ангажован читав тим сарадника из Дома здравља, а први део истраживања обављен је у периоду тек започете вакцинације, када је велики део популације био невакцинисан и доминирао је "бета" сој вируса. Према речима др Баскића, други пресек био је 1.јула и тада је направљена подела базе осигураника на основу података који су у том тренутку били доступни. Тада је од 145 хиљада осигураника око 25 хиљада већ прележало ковид у Крагујевцу и они су били искључени из даље студије јер су били заражени, а циљ пројекта је да се утврди колико штити вакцина од болести.
Остало је 75 хиљада осигураника који су били вакцинисани и 45 хиљада невакцинисаних. Већи број вакцинисаних био је врло битан за тумачење резултата истраживања. Тих преосталих 120 хиљада осигураника праћено је све до првог септембра, у смислу ко ће се од њих разболети, ко ће бити хоспитализован или завршити на интензивној нези. У том периоду укупно је било заражених 2.251, од којих 1.504 невакцинисаних и 747 вакцинисаних.
Дакле, до 1. јула је 30 процената вакцинисаних, а 70 посто није примило вакцину. У том периоду ковидом је заражено 3,3 посто невакцинисаних и један посто вакцинисаних. То је много лошији однос него у претходном пресеку када је владао "бета" вирус и било много мање невакцинисаних и само седам посто вакцинисаних.
"Закључак је да се од "делта" соја вируса, који сада доминира, много више заражавају вакцинисани него што су се заражавали од "бета" вируса. Има пуно разлога за тако нешто. Пре свега, вакцине су прављене за претходне сојеве вируса, а не за нови сој који се много разликује и не може се ни очекивати да вакцина штити као у претходном периоду. Нови сој је многоструко измењен, неколико пута је заразнији од претходних, има четири мутације и то је нешто што се редовно дешава са вирусима. Дакле, овај податак није био неочекиван и мислим да су резултати и поред тога добри, јер показало се да вакцина која је спремљена раније за други сој вируса, ипак, штити три пута више од заражавања него када нисте вакцинисани", објашњава Баскић.
Он наглашава да када се мери ефективност вакцина мере се различити исходи, а заражавање је само један од њих. Не оболи свако ко се зарази, а и кад оболи неко има само кијавицу, неко пнеумонију, а неко може и да умре. Дакле, када пратимо ефекте вакцинације гледамо не само да ли се неко разболео него и то да ли је тежа или лакша клиничка слика.
"ФАЈЗЕР" НЕШТО БОЉИ
Када се у том смислу анализирају подаци, онда је ситуација још боља у корист вакцине. У том периоду од 214 хоспитализованих 161 није примио вакцину, док је 53 вакцинисано. Али ако се ове бројке гледају у односу на целу праћену популацију онда се види да је хоспитализовано 0,07 посто вакцинисаних и 0,36 посто невакцинисаних, што када се подели даје однос 1:5.
"По мом мишљењу ове бројке су најрелевантније и то је прави податак и говори да вакцинисани пет пута мање оболевају од невакцинисаних. То показује да су ове вакцине задржале већу ефективност и према делта соју у односу на хоспитализацију као тежи облик болести. Када погледамо колико је пацијената било на интензивној нези, подаци показују да је ту било само пет посто вакцинисаних, а 95 посто невакцинисаних, што је веома висок степен ефикасности заштите од најтежих облика", објашњава Баскић, напомињући да је ово репрезентативан узорак са преко преко две хиљаде оболелих.
Наш саговорник каже да не сматра да ће ово истраживање и анализа података убедити људе да се вакцинишу.
"Ово је, пре свега, усмерено ка онима који су се вакцинисали, да знају где су и шта их чека. Да знају да могу да се заразе, али да ће већина имати лакшу клиничку слику. Ово су охрабрујући резултати за све нас", каже Дејан Баскић.
На питање како су се вакцине појединачно показале наш саговорник је покушао да што једноставније објасни.
"Ако имате 10 заражених и од тих десет седам је примило "синофарм" вакцину, један "фајзер", један "спутњик" и један "астра зенеку", сам по себи се намеће закључак да је кинеска вакцина најгора. Међутим, то је погрешан закључак. Јер потпуно су исте процентуалне заступљености вакцина по броју у којем су даване. То значи да ако је највише вакцинисаних "синофарм" вакцином очекивано је да више њих и буде међу зараженима. Ту се заправо највише греши када се гледа како се која вакцина показала у заштити од вируса", тврди доктор Баскић.
Међу зараженима који су вакцинисани 71 посто њих је примило кинеску вакцину, али то није чудо ако се узме у обзир да је 67 посто популације у Крагујевцу вакцинисано том вакцином. Разлика од четири посто је занемарљива. "Спутњик" је примило 11,2 посто популације у граду, а међу зараженима је 13,6 посто, "фајзер" је заступљен са 17,5 посто, а међу зараженима има 6,8 посто. Ту се види разлика. Најмањи је проценат заражених који су примили "фајзер" и ова вакцина је нешто мало боља од осталих.
На основу добијених резултата може се закључити да су све вакцине високо ефективне у заштити од тешких облика, мада је "фајзер" нешто бољи од осталих. И то се могло очекивати, тврди наш саговорник, јер ова вакцина је регистрована са ефикасношћу од 92 посто, "спутњик" са 90, а "синофарм" са 80 посто. То значи да у тој мери и треба очекивати успешност вакцинације и то ове бројке и доказују. Дакле, задржале су ранг за који су и регистроване и ови резултати су очекивани, закључује наш саговорник.
Крагујевачке Недељне Новине
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М