[Vlad Alekš]

Ако си сумњао да сам открио о коме се ради, а већ сам написао McDonald's онда би требало да претпостављаш на основу чега сам то написао.

Кућа је саграђена 1893, а подигао је пријатељ „дотичног“ Димитрије Т. Леко (пројектовао је још неке његове куће). 1988 ту се отвара први McDonald's (први у Београду и источној Европи). Димитрије Леко потиче из истог села као и Ђорђе Вучо, из села Клисура.

Одговор би био Ђорђе Вучо...трговац.

Тако је.
Ђорђе Вучо се понашао као да је испао из Пекићевог "Златног руна" или "Ходочашћа Арсенија Његована". Марљив, штедљив, уз подршку таста (и осталих земљака из Клисуре), обогатио се на трговини шљивама и кожом. Његов таст и пословни ортак, нисам сигуран - нека буде Барбери, држао је хотел са кафаном "Македонија". Овај хотел се налазио поред Велике пијаце, сада Студентског трга, о чему је писао Нушић у својим текстовима о старом Београду. Ђорђе је имао хоби да скупља некретнине. Сазидао је 3 куће, а 8 је купио. На пример, Димитрије Леко му је пројектовао и палату "Атина" на Теразијама. Постоје писани трагови о томе како је у најбољем оделу стајао испред своје зграде миљенице и са поносом посматрао пролазнике држећи палчеве у малим џеповима.
Ђорђе је имао 4 сина, а најпознатији од њих је Александар. Након што је Ђорђе преминуо, послови су почели да пропадају мање или више. То је она добро позната декаденција потомака, о чему је лепо писао и Томас Ман у "Буденброковима". Наиме, Александар је био салонски левичар и у његовом стану на Дорћолу је 1930. године основан надреалистички покрет. Довољно је рећи да су поред њега оснивачи били Марко Ристић и Коча Поповић. Александар је доцније постао и директор социјалистичких филмских предузећа, попут Авале филма. Друга два брата су се, такође, лепо снашли у Титовој Југославији. Један је био декан Економског факултета, а други угледни инжењер и вероватно директор неке социјалистичке фирме. Само је четврти брат поступио као нормалан човек. Наиме, његова приватна фирма је пословала и у току немачке окупације, па је проценио да се не би баш усрећио након доласка партизана у Београд. Побегао је чак у Уругвај.
Ето, тако се уздизала и тако је пропадала буржоазија у Београду.
Све ово сам писао по сећању, прецизније и опширније податке о породици Вучо потражите на гуглу.