[Александар Динчић]

То да су смањивали своје губитке малтене је ништа у односу на то да су читаву антиокупаторску акцију до краја новембра 1941. приказивали комунистичком и на тај начин дали одличан послератни документовани материјал југословенским историчарима да само потврде "то што је опште било познато". Тачније, генерали Данкелман, Беме и Харолд Турнер. Прво је Лист интервенисао у Београду, у новембру, али су последња двојица наставила да шаљу извештаје како убијају 500-1000 комуниста дневно и зато је Беме био смењен. На његово место је постављен арт. генерал Бадер, поверљиви командант фелдмаршала Листа и његов предратни пријатељ, што показује и степен насталог неповерења. Њему је К-да Југоистока издала наређење да израчуна губитке и то што је Беме стрељао а извештавао да је убијено у борбама. Химлер је Бемеу такође замерао да је стрељао у Краљеву људе који су радили у фабрици авиона а били преко потребни Немцима. Тако су доспели и они непотпуни извештаји од 5. децембра 1941. године, о којима смо такође дискутовали (мањи губици приликом стрељања а мањи и немачки губици). Иначе, ген. Беме је и у Нирнбергу бранио своје извештаје - да су комунисти организовали устанак и што су југ. историчари обилато користили, али скривали зашто су га сменили.