[Шумадинац]

Теодор Филиповић тихо се разговара и умерено, Атанасије Стојковић доста ватрено. Пошто оду они на своје квартире, запита Чардаклија мене и Протића Јову: „Од ова два човека кога би волели да са собом поведемо?” Ja му кажем да би овог мањег волео "јербо ми се онај већи сасма ватрен и плаховит не допада”. Прихвати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј. Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити, a ми ићи пешке”. И тако сви рекнемо Теодора да поведемо.



Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Нови Сад/Београд 1957, стр. 112.