27-03-2022, 05:43 PM
Стварно не знам шта сте се збунили.
Дакле, Теодор или Тодор Филиповић рођен је у Руми, а старином је био из ваљевске Тамнаве. По завршетку наука добио је место професора на универзитету у Харкову. Тамо су га затекли прота Матеја Ненадовић и Јован Протић и убедили га да пође са њима у Петроград, а потом у Србију.
Међутим, по повратку, пошто је изгледа сумњао у успех српске револуције, Тодор Филиповић решио је да предупреди будуће догађаје. Хтео је, заправо, да се заштити од будућих евентуалних проблема које би могла да му задаје аустријска власт, ако буде морао да се врати из Србије.
Решио је да промени име из Теодор (Божији дар) у Божидар, а уместо презимена Филиповић, по оцу, узео је старо породично Грујовић. Тако је уместо Теодора Филиповића у Србију ушао Божа Грујовић.
Божа Грујовић написао је прво уређење управног совјета. Спремио је и поздравни говор који је хтео говорити на Скупштини 1805. године, када је требало уредити совјет. Говор је почињао речима:"Закон је воља вилаетска!"
О Великој Госпоини 1805. године, постављен је и уређен први совјет. Отишли су у манастир Вољавчу, а Божа Грујовић му је био први секретар и живео је тада са совјетницима. Грујовић је свуда ишао са Совјетом и био сива еминенција. Само је одсуствовао једном, када је са протом Матејом, 1806. године, ишао у Беч народним послом.
По пресељењу совјета у Београд, 1807. године, Божа се разболео. Отишао је тада да се лечи код свог рођеног брата у Нови Сад. Лечење није успело и Божа Грујовић је умро 1807. године у Новом Саду. Сахрањен је код Саборне цркве у Новом Саду.
Тодор Филиповић или Божа Грујовић био је један од најзначајнијих људи Српске револуције, у периоду између 1805 и 1807. године.
Дакле, Теодор или Тодор Филиповић рођен је у Руми, а старином је био из ваљевске Тамнаве. По завршетку наука добио је место професора на универзитету у Харкову. Тамо су га затекли прота Матеја Ненадовић и Јован Протић и убедили га да пође са њима у Петроград, а потом у Србију.
Међутим, по повратку, пошто је изгледа сумњао у успех српске револуције, Тодор Филиповић решио је да предупреди будуће догађаје. Хтео је, заправо, да се заштити од будућих евентуалних проблема које би могла да му задаје аустријска власт, ако буде морао да се врати из Србије.
Решио је да промени име из Теодор (Божији дар) у Божидар, а уместо презимена Филиповић, по оцу, узео је старо породично Грујовић. Тако је уместо Теодора Филиповића у Србију ушао Божа Грујовић.
Божа Грујовић написао је прво уређење управног совјета. Спремио је и поздравни говор који је хтео говорити на Скупштини 1805. године, када је требало уредити совјет. Говор је почињао речима:"Закон је воља вилаетска!"
О Великој Госпоини 1805. године, постављен је и уређен први совјет. Отишли су у манастир Вољавчу, а Божа Грујовић му је био први секретар и живео је тада са совјетницима. Грујовић је свуда ишао са Совјетом и био сива еминенција. Само је одсуствовао једном, када је са протом Матејом, 1806. године, ишао у Беч народним послом.
По пресељењу совјета у Београд, 1807. године, Божа се разболео. Отишао је тада да се лечи код свог рођеног брата у Нови Сад. Лечење није успело и Божа Грујовић је умро 1807. године у Новом Саду. Сахрањен је код Саборне цркве у Новом Саду.
Тодор Филиповић или Божа Грујовић био је један од најзначајнијих људи Српске револуције, у периоду између 1805 и 1807. године.

