[Змај_Баћушка]

По селима посла нема, нигде у свету, јер се агро-техника померила ка високој капиталној интензивности. То је и део политике одузимања земље од сељака, и са тим, и узимања слободе од човека.

Цео свет тоне у глобално високо-технолошко ропство.

Да би човек данас опстао на селу, мора бити високо-технолошки образован, иначе ће пропасти.

Гледао сам једног бразилског сељака на јутјубу како прави и тракторче на пару од старих делова аутомобила и мотора (то мало тракторче ради на суварке и воду а тога у Бразилу има свуда). Не треба пумпа, не треба новац.

И прави и змаја за летење, исто од старих делова одбачених аутомобила и мотора.

У таквом знању, сељак може опстати. Мора се сналазити. Бити сељак је увек било тешко, и увек је подразумевало више заната. И ковачки, и алатничарски, и механичарски, (данас и овај нови - дигитално-информатички) и наравно, свој основни - агротехнички.

У граду је друго. Живиш ко господин. Имаш свој посо. Своје радно време. А ако те влас' не слуша, омда'идеш на изборе, заокружујеш... и .. укратко... гласаш и хасаш. После гласања одмах у супермаркет.

И ако останеш без посла, ту су народне кујне. Можеш да се окачиш о туђу грбачу. 

На селу, ако ниси инвестирао у старос', онда једноставно - кад дође време пензије - крепаш од умора, као пас.

Град има друге проблеме. Људи у градовима од уређеног живота - заглупе брзо. Најједноставнију ствар више не схватају. Претварају се у политичке зомбије којима управљају други. И сами себи - на крају - постају терет.

Београдизација Србије је, на неки начин, прикупљање меса живе ваге из целе Србије за београдску црвену кобасичарију. 

Ово није први форум где се филозофира не велико о животу на селу, а нико се не миче из града. Све сам го филозоф и безмотикаш.